Foto: Medija centar
"Ovi izbori su drugačiji i moguća su iznenađenja, barem u odnosu na aktuelno preovlađujuće mišljenje. Ima još vremena, ne treba stvarati razdor unutar opozicije pre nego što dođe do dana D”, rekao je Srećko Mihailović
Sociolog i glavni istraživač Demostata, Srećko Mihailović veruje da je vrlo moguće da će opozicija dobiti izbore u Beogradu, dok će, prema njegovoj proceni, vlast na nivou republike ostati u rukama Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, piše Demostat.
“U Beogradu je vrlo moguće da opozicija dobije izbore. Već uoči izbora može se tvrditi da će doći do promene vlasti”, rekao je Mihailović u emisiji „Pola sata“ Demostata.
On iznosi određenu rezervu prema spekulacijama da će neke stranke sa desne strane prići vladajućim strankama i tako obezbediti sigurnu većinu.
“Nekako su ovi izbori drugačiji i moguća su iznenađenja, barem u odnosu na aktuelno preovlađujuće mišljenje. Ima još vremena, ne treba stvarati razdor unutar opozicije pre nego što dođe do dana D”, rekao je Mihailović.
On razume da zbog ideologije nije došlo do objedinjavanja desničarskih stranaka sa strankama u centru i levo od cetnra, ali ističe da je time izgubljena opšta ravnoteža između vladajućih i opozicionih partija.
To ukazuje da će na parlametnarnim izborima verovatno pobediti stranke koje su i sada na vlasti, dok će ostatak glasova biti podeljen između stranaka centra i levice i stranaka desno od centra, objašnjava Mihailović.
“Da je došlo do ujedinjenja opozicije, bilo bi pola – pola”, naveo je on.
Mihailović navodi da deluje da će proevropska koalicija biti dugotrajna i da obećava uspešnu političku koaliciju. Za njega je bilo neočekivano što se stranke desno od centra nisu ujedinile, iako su to pojedini istraživači, pa i iz Demostata, to predviđali.
“To se nije desilo, ali to ima i ozbiljniju konsekvencu”, navodi on.
Navodeći da je javno mnjenje obeleženo nezadovoljstvom standardom i inflacijom, Mihailović ističe da iz toga ne sledi automatska promena izbornog opredeljenja, te da nezadovoljstvo građana malim platama i penzijama ne znači da će glasati protiv stranaka na vlasti, već je potreban dodatni politički rad opozicije sa biračima kako bi se to kanalisalo u pravom pravcu.
“Pitanje je da li stranke opozicije mogu da iskoriste nezadovoljstvo ili ne, da li su dovoljno sposobne, da li imaju kapacitete da politički interpretiaju nezadovoljstvo standardom, koje je dominantni lični problem građana. Nezadovoljstvo standardom, postojećom vlašću, nije razlog da oni glasaju za opoziciju, potrebno je dodatno uveravanje da će sa drugim partijama stvari poteći ka boljem, da će se bolje živeti, da ćemo imati bolju vlast, manje korupcije…”, navodi Mihailović.
Upitan da li to opozicija radi, Mihailović kaže da se boji da ne, jer SNS, s jedne strane, ne izlazi iz kampanje, kao jedina stranka koja ima kapacitete i bezgranični novac i kadrove, dok se opozicija u međuizbornom periodu više bavila sobom nego potencijalnim biračima.
On dodaje: “Moje iskustvo govori o tome da su istraživanja, kada je reč o društvu i državi kao što je Srbija, veoma nepouzdana za neke ozbiljnije procene političkog stanja stvari, za procene rejtinga i stranaka i stranačkih lidera, te da se ne možemo osloniti u velikoj meri na rezultate. To ne znači da ih ne treba obavljati, jer ona mogu da daju neke indicije ako se rade korektno”, naveo je Mihailović.
Ceo tekst Demostata pročitajte ovde.
M.J./Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
