Novo „Vreme“
Da li Srbija ide ka generalnom štrajku?
Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Pobeda nad Litvanijom sa 19 poena razlike je verovatno najveći uspeh reprezentacije Srbije u poslednjih šest godina i osvajanja srebrne medalje na Evropskom prvenstvu. Veličanstven je to bio meč jednog otpisanog tima i jednog velikog trenera
Svetislav Pešić je pokazao zašto je jedan od najvećih trenera na prostoru bivše Jugoslavije. Već je osvajao Svetsko prvenstvo 2002. godine, ali sa mnogo boljim timom. Priprema za utakmicu sa Litvanijom, koja je pre toga pobedila reprezentaciju SAD, je doktorska disertacija proslavljanog trenera, ispisana u najvažnijem trenutku za srpski košarkaški sport. Reprezentacija Srbije, koja je došla na prvenstvo bez Jokića, Kalinića, Micića i Lučića, uspela je da dođe do polufinala i borbe za medalju.
Pobeda nad Litvanijom sa 19 poena razlike je verovatno najveći uspeh reprezentacije Srbije u poslednjih šest godina i osvajanja srebrne medalje na Evropskom prvenstvu. Litvanija je timskom igrom i odličnom odbranom uz neverovatan šut za tri poena prethodno pobedila favorizovane Amerikance. Oslabljen tim Srbije se našao u nezavidnom položaju i niko se nije nadao da smo u stanju da odigramo ovako dobro i pametno. Litvanija je pre meča objektivno važila za favorita.
Pametno postavljena igra
Ipak, oslabljeni tim Srbije, koga su pre prvenstva krstili u „B“ tim, je uspeo u nečemu što ni najbolje generacije košarakaša nisu uspele: da ponize jednu košarkašku naciju kao što je Litvanija.
Najveće zasluge za uspeh našeg tima svakako idu Svetislavu Pešiću zbog načinaa na koji je pripremio svoj tim. Visoko pozicioniranje naših bekova u odbrani je uništilo igru za tri poena koja je zaštitni znak Litvanaca. Naterali smo Litvaniju da igra preko centara ili da proba prodorima da rešava situacije u napadu što prosto nije njihova igra. Milutinov je sjajno kontrolisao reket i uz pomoć Nikole Jovića i Davidovca je bio nepremostiva prepreka za centre i krilne igrače Litvanije.
Šta je glavna razlika u igri koju su srpski reprezentativci pokazali protiv Litvanije u odnosu na poraz protiv Italije koja je sada već postala psihološka prepreka za naš tim? Ko god da je bio na terenu, prvi tim ili rezervna postava, nije se gubio kontinuitet u igri i zadacima.
Pojedinačni učinak
Ulazak Avramovića je presudno uticao na igru u odbrani, ali nije napravio problem u organizaciji napada. Bez svake sumnje je bio igrač utakmice i pokazao borbenost koja se retko viđa na košarkaškim terenima.
Gudurić je odigrao verovatno najbolju partiju od kada igra za nacionalni tim. Odličnu igru u odbrani je preneo u napad, bez srljanja i nepotrebnih šuteva. Veliki problem koji je nastao odlukom Jokića da ove godine ne nastupa za reprezentaciju, je što na centarskoj poziciji nemamo zamenu za Milutinova. Danas je Petrušev odlično obavio posao, pre svega u napadu, ali i sasvim pristojnim učinkom protiv mnogo poznatijeg NBA centra Valančijunasa.
Bogdan Bogdanović je klasa za sebe. Posle očajnog šuterskog učinka protiv Italije, protiv Litvanije je držao sve konce u igri našeg tima. Prodorima je neutralisao nesigurnost koju ima u šutu za tri poena tokom ovog prvenstva i pokazao da je sa pravom lider ovog tima. Na njega je išla svaka lopta koja je važna, a on je situacije reševao veoma pametno. Kada je video da nema problema sa održavanjem razlike koju smo napravili u prvom poluvremenu, prestao je da insistira na poenima. Bodreći mlade igrače koji su prvi put na jednom velikom takmičenju, uz stalno smirivanje euforije koja je nastajala tokom meča, dokazao je da je zasluženo kapiten i najvažniji igrač našeg tima.
Veliki uspeh
O daljim pojedinačnim ulogama naših igrača nema potrebe da se govori. Svi su odigrali sjajnu partiju i zasluženo su u polufinalu Svetskog prvenstva. Od našeg tima ovo niko nije očekivao i svaki rezultat koji postignu u polufinalu je već sam po sebi ravan čudu. Igrom koju su prikazali u meču protiv Litvanije su svima stavili do znanja da se nikoga ne boje, a to je preduslov da se dobije bilo koja utakmica.
Rasterećeni uspehom koji su do sada ostvarili predstavljaće problem bilo kom timu u borbi za medalju. Sada nam predstoji polufinalni meč protiv pobednika iz susreta koji sutra igraju Slovenija i Kanada. Sada niko nije veliki favorit protiv našeg tima, iako je reprezentacija Kanade za sada najviše pokazala na Svetskom prvenstvu.
Sada svi veruju u ovaj tim koji je ostavljen na milost i nemilost košarkaške javnosti u Srbiji. Ulazak u polufinale Svetskog prvenstva je u ovom trenutku veoma važan za celokupnu košarku u Srbiji. Ova pobeda ostvarena protiv Litvanije i ulazak u polufinale Svetskog prvenstva je postavila košarku na mesto koje zaslužuje uprkos poljuljanog poverenje u mogućnosti naše košarkaške reprezentacije posle neuspeha u poslednjih šest godina. Ovaj tim uz pravilno vođenje trenera može mnogo, a još više kada se svi igrači odazovu pozivu da igraju za reprezentaciju.
Veličanstven meč jednog otpisanog tima i jednog velikog trenera. Ništa više od ovakvog pristupa igri ne očekujemo u borbi za medalju. Pametno i složno kao protiv Litvanije, a onda nema granice.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je slučaj bivše državne sekretarke MUP-a od početka vođen tako da izbegne ozbiljne optužbe, a da dokazi o umešanosti Dijane Hrkalović u kriminalne aktivnosti nisu nikada postali deo zvanične optužnice
Učesnice radionica organizacije „Erste Stiftung“ proterane su iz Srbije uz obrazloženje da ugrožavaju bezbednost države i građana
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović osuđena je u Specijalnom sudu u Beogradu zbog trgovine uticajem. Sud je utvrdio da je zloupotrebila svoju funkciju kako bi uticala na policijske zvaničnike, ometala istrage i kršila zakon
Sindikati Republičkog geodetskog zavoda najavili su protest za 27. Januar zbog „represije uprave“ prema njihovom članstvu. Ubrzo se oglasilo rukovodstvo RGZ-a i negiralo te tvrdnje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve