Srbija u plamenu: Gde su požari uzeli najveći danak?

U ponedeljak (7. jul) Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) objavilo je upozorenje, u koje navodi da je tog dana na teritoriji Republike Srbije registrovano 620 požara na otvorenom prostoru, u periodu od 7 do 19 časova.

U okviru ovih događaja, povređena su dva vatrogasca-spasioca i četiri građana.

MUP je upozorio građane da se odgovorno ponašaju u narednom periodu, u cilju smanjenja rizika od izazivanja požara, jer kako navode, ljudski faktor je jedan od najčešćih uzroka požara.

U gašenju požara širom Srbije angažovani su Sektor za vandredne situacije i Helikopterska jedinica.

Kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane, usled izrazito nepovoljnih vremenskih uslova vatra se otela kontroli u okolini Kragujevca, Prokuplja, na planini Tari kao i u opštinama Gornji Milanovac, Kuršumlija, Valjevo, Knić, Veliko Gradište i Bujanovac.

Vatrena žarišta u Srbiji

Najviše je gorelo u Šumadijskom okrugu, gde je zabeleženo 148 požara od kojih su svi ugašeni u utorak ujutru, ali ekipe i dalje dežuraju na najkritičnijim mestima – u Cerovcu i Desimirovcu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

„Intervencija na teritoriji grada Kragujevca, opštine Rača, Topola, Knić, Aranđelovac – sve su to požari na otvorenom prostoru gde je gorelo više hektara, sada kada sabiramo nagrubo mogli bismo da kažemo da je gorelo preko 200 hektara otvorenog prostora. Na pojedinim velikim požarima kao što je ovaj u Desimirovcu i Opornici organizovali smo i meštane koji su mnogo pomogli svojim radnim mašinama, koji su dopremali vodu, ali i sa svojim plugovima zaoravali njive i sprečavali širenje požara“, kaže načelnik Uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović, prenosi Nova.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kragujevčani (@kragujevcani.rs)

U utorak (8. jul) gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, na predlog Gradskog štaba za vandredne situacije, proglasio je vandrednu situaciju na teritoriji grada Kragujevca, prenosi N1.

Veliki požar u Desimirovcu i Cerovcu, na ulasku u Kragujevac sa strane Topole. Zaustavljen saobraćaj, vatra je došla ljudima do kuća… pic.twitter.com/R0nWkgeIvA

— Bradom i glavom ja (@bradomiglavomja) July 7, 2025

Kritična situacija zahvatila je i okolinu Bora, posebno selo Krivelj, naselje Banjica, gde vatra još uvek nije stavljena pod kontrolu, prenosi Istmedia.

Plamen je zahvatuo oko 300 hektara šume i niskog rastinja, pri čemu vetar i suva vegetacija doprinose ubrzanom širenju požara.

Zbog nepristupačnog terena, vatrogascima je otežano gašenje požara, a u Boru je proglašeno vandredno stanje.

Gašenju požara u državi priključila se i vojska Srbije sa svojim helikopterima, vatrogasnim vozilima, cisternama i ljudstvom.

U selu Slavnik kod Bojnika, usled nekontrolisanih požara, izgorele su kuće, pomoćni objekti i voćnjaci.

Još jedan požar izbio je između Begeča i Futoga.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by NS Uživo (@nsuzivo.rs)

U ponedeljak (7. jul), još jedan u nizu požara izbio je i na Karaburmi, u blizini Pančevačkog mosta, rečeno je za Tanjug u MUP-u.

Naime, nisko rastinje, smeće i gume gorele su u ulici Vuka Vrčevića, prenosi b92.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by MOJ – BEOGRAD (@moj_beo_grad_)

U ataru sela Đakus (opština Žitorađa) buknuo je veliki požar koji je zahvatio desetine hektara, uključujući obradivo zemljište, šljivike i vinograde, pišu Južne vesti.

Na teren su odmah izašli meštani Đakusa, Pejkovca i Glašinca, organizovani i opremljeni mehanizacijom – traktorima, cisternama i prskalicama. Zajedno sa vatrogascima pokušavali su da lokalizuju vatru i zaštite imovinu, u utorak (8. jul).

U akciji je učestvovalo više od 50 traktora, a sve se odvijalo u koordinaciji sa prokupačkim vatrogasnim jedinicama, koje su na terenu bile neprekidno više od 24 sata, ulažući ogromne napore da obuzdaju širenje požara.

Kako se vremenska prognoza naglo promenila, tako je na ovom području prognozirana temperatura od 10 stepeni Celzijusa uz moguću kišu i pljuskove.

Premalo vatrogasaca po stanovniku

Prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), u Srbiji je odnos broja vatrogasaca prema broju stanovnika zaostao u odnosu na evropske standarde, piše Magazin za bezbednost.

Evropski standard predviđa jednog vatrogasca na 1.000 stanivnika.

U Srbiji je taj odnos nepovoljan – predviđa se jedan vatrogasac-spasilac na 1.865 stanovnika.

Iako se uključivanjem dobrovoljnih vatrogasnih društava ovaj broj može poboljšati, Srbija je po ovom pitanju daleko ispod želejnog evrospkog proseka.