Foto: AP
Srbija rizikuje milione evra iz IPARD programa EU namenjenog poljoprivredi
BRISEL – Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU (Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja) jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila, saznaje nezvanično European Western Balkans.
Ovaj instrument Evropske unije omogućava građanima država kandidata, uključujući Srbiju, da dobiju podršku za različite vrste investicija u oblasti poljoprivrede.
Prema saznanjima EWB-a, sredstva koja bi mogla da budu izgubljena odnose se na program IPARD II, usvojen za period 2014- 2020. Vrednost navedenog programa iznosila je 175 miliona evra. Ta sredstva bila su Srbiji na raspolaganju još četiri godine, odnosno do kraja 2024. U međuvremenu, na snagu je našoj državi stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.
Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog Ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program. Prema nezvaničnim tvrdnjama, postojala su kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.
Evropska komisija u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe napominjala da je “neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa” Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji “kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora”. Srbija se pozivala da u “narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD-a, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova”.
Ilustracije radi, u Izveštaju EK objavljenom 2023. navodilo se da je Srbija tokom 2022. izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma, dok je u Izveštaju iz 2022. naznačeno da su ti gubici u 2021. iznosili 3,7 miliona evra.
Uprava za agrarna plaćanja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Formiranjem Uprave, 2009. godine, ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a potom, kad Srbija postane članica EU, da kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, prilagode svoj način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira, pa ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat. Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj, kojim se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava. Od 2021. uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja pored rešenja avansno (pre početka realizacije investicije) dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.
Poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD-a za više različitih vrsta investicija istovremeno, recimo, za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda. Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD-a iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra. Ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.
Podsetimo, pet udruženja poljoprivrednika najavilo je da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će subvencije biti smanjene.
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
