Foto: AP
Srbija rizikuje milione evra iz IPARD programa EU namenjenog poljoprivredi
BRISEL – Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz IPARD programa EU (Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja) jer ta sredstva nije blagovremeno iskoristila, saznaje nezvanično European Western Balkans.
Ovaj instrument Evropske unije omogućava građanima država kandidata, uključujući Srbiju, da dobiju podršku za različite vrste investicija u oblasti poljoprivrede.
Prema saznanjima EWB-a, sredstva koja bi mogla da budu izgubljena odnose se na program IPARD II, usvojen za period 2014- 2020. Vrednost navedenog programa iznosila je 175 miliona evra. Ta sredstva bila su Srbiji na raspolaganju još četiri godine, odnosno do kraja 2024. U međuvremenu, na snagu je našoj državi stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.
Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog Ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja, preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program. Prema nezvaničnim tvrdnjama, postojala su kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.
Evropska komisija u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe napominjala da je “neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa” Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji “kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora”. Srbija se pozivala da u “narednom periodu poveća tempo sprovođenja IPARD-a, kako bi se obezbedilo pravovremeno korišćenje finansijske podrške EU i izbegao dalji gubitak fondova”.
Ilustracije radi, u Izveštaju EK objavljenom 2023. navodilo se da je Srbija tokom 2022. izgubila 12,8 miliona evra iz IPARD mehanizma, dok je u Izveštaju iz 2022. naznačeno da su ti gubici u 2021. iznosili 3,7 miliona evra.
Uprava za agrarna plaćanja funkcioniše u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Formiranjem Uprave, 2009. godine, ispunjen je osnovni institucionalni uslov da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste sredstva iz pretpristupnih fondova EU, a potom, kad Srbija postane članica EU, da kroz korišćenje sredstava iz Evropskog garantnog fonda i Evropskog fonda za ruralni razvoj, prilagode svoj način rada u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
U praksi stvari funkcionišu tako da potencijalni investitor prvo aplicira, pa ukoliko dobije zeleno svetlo od Uprave za agrarna plaćanja kreće da realizuje investiciju i određuje mu se vremenski period u kojem mora da završi projekat. Od države se dobije “papir”, odnosno rešenje o odobravanju projekta za IPARD podsticaj, kojim se investitoru garantuje povraćaj većeg dela uloženih sredstava. Od 2021. uvedena je i mogućnost da investitor u trenutku odobrenja IPARD podsticaja pored rešenja avansno (pre početka realizacije investicije) dobije i do 50 odsto zatražene subvencije.
Poljoprivrednici u Srbiji mogu dobiti sredstva iz IPARD-a za više različitih vrsta investicija istovremeno, recimo, za jednu investiciju iz oblasti ruralnog turizma, drugu iz domena poljoprivredne proizvodnje, ili prerade poljoprivrednih proizvoda. Procenat finansijske podrške za projekte u Srbiji iz IPARD-a iznosi do 75 odsto, a maksimalan iznos podsticaja kreće se i do dva miliona evra. Ostatak novca obezbeđuje se iz budžeta Srbije.
Podsetimo, pet udruženja poljoprivrednika najavilo je da će organizovati opšti protest na teritoriji cele Srbije 1. novembra zbog toga što, kako kažu, Vlada ne poštuje postignute sporazume i ne demantuje navode da će subvencije biti smanjene.
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
