Protesti u Srbiji, ali i događanja u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, ipak su privukli pažnju međunarodne politike. Nakon višemesečnog ignorisanja studentske i građanske pobune, oglasili su se i pojedini zapadni političari, koji su između ostalog pružili podršku teritorijalnom integritetu BiH, ali i neku vrstu opreznih komentara na talas nezadovoljstva na srpskim ulicama.
Postalo je, čini se, donekle jasno da podrška stabilokratiji Aleksandra Vučića nije prevelika garancija za regionalnu stabilnost i sada su već učestali direktni susreti pojedinih međunarodnih zvaničnika sa predsednikom Srbije, piše DW.
Srbija – faktor nestabilnosti
Detalji tih susreta uglavnom nisu predstavljeni javnosti, osim uobičajenih fraza o spremnosti za unapređenje saradnje i podrške miru, ali je svakako zanimljivo da je u razmaku od samo par nedelja usledio već drugi razgovor generalnog sekretara NATO Marka Rutea i Aleksandra Vučića.
Kako za DW ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, to je siguran znak da je prva tema tog susreta Srbija:
„Pokazuje se da se Srbija našla na ivici velikog bezbednosnog rizika i da ponašanje srpskih vlasti doprinosi tom procesu, što je privuklo pažnju i NATO, jer Srbija ima i regionalni značaj. Verovatno će tema biti upotreba/neupotreba zvučnog oružja i da vlast učini sve da izbegne oružane sukobe sa građanima. Posebno važno je, čini mi se, upozorenje da se stave pod kontrolu paravojne i parapolicijske snage, koje su u čvrstoj vezi s organizovanim kriminalom i narko-biznisom“, kaže Janjić.
U taj kontekst naš sagovornik stavlja i činjenicu da je tokom prethodnog razgovora s Vučićem, generalni sekretar NATO skrenuo pažnju i na rešavanje slučaja Banjska:
„To je ne samo međunarodna obaveza Srbije. Razoružavanje i stavljanje pod kontrolu takozvane civilne odbrane, koja se evo vidimo aktivirala i tokom protesta 15. marta. Sistem njenog upravljanja se mora demontirati, a taj sistem se nalazi u Srbiji“, napominje Janjić.
Diplomatsko upozorenje Vučiću
Aleksandar Vučić je iz Brisela poručio da je sa Markom Ruteu razgovarao o ponašanju Kfora i NATO na Kosovu, ali i o situaciji u BiH.
Kada je reč o napetoj situaciji u Bosni i Hercegovini, Dušan Janjić smatra da je Vučić dobio „diplomatsko upozorenje da je vreme iscurelo i da više nema vremena za takozvane duple i troduple igre podrške ili nepodrške Miloradu Dodiku. To je takođe upozorenje, i to spada u nadležnost Rutea, da se i tamo ne desi nešto poput Banjske. Srbija tu mora da pokaže da ima jasne političke stavove, a možda i više od toga da pokaže kako ima jasne bezbednosne mehanizme za smanjivanje rizika“, skreće pažnju Janjić.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je sastanak u Briselu sa Vučićem kao „konstruktivan“ i navela da je „razgovarano o konkretnim koracima na putu Srbije ka EU i primeni Plana rasta za Zapadni Balkan“. Istakla je i „važnost civilnog društva i nezavisnih medija u tom procesu“.
Ovakva formulacija svakako neće naići na oduševljenje u srpskoj javnosti, kao i prethodna skromna izjašnjavanja predstavnika Evropske unije o režimu Aleksandra Vučića. To će najverovatnije samo dalje produbiti nepoverenje prema EU u Srbiji.
Izgubljeno poverenje
Dušan Janjić ipak skreće pažnju da se „pre svega predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen našla na udaru kritika zbog izjava Marte Kos. Videli smo zahvalnost onima koji su navodno zaštitili bezbednost svih učesnika, a sada svi znamo da su oni zapravo izveli napad na građane“, primećuje Janjić.
Aleksandar Vučić s druge strane ne može da kaže ništa novo o napretku Srbije u evropskim integracijama, jer su one skoro potpuno zaustavljene, dodaje Janjić i kaže da je „nova činjenica da Vučiću više niko ništa ne veruje. On možda može da pokuša da napravi neku novu vladu koja bi na papiru bila malo više proevropska i ekspertska, ali ostaje taj problem da njemu u međunarodnoj zajednici niko ne veruje. Ta sumnja će postojati sve dok ne dođe do neke vrste međunarodne istrage onoga što se dešavalo 15. marta u Beogradu“, smatra Janjić.
Novi politički igrač u Srbiji – pobunjeni građani
Ako se već govori o paradržavnim snagama, tokom protesta u subotu 15. marta u takozvanom „parku studenata koji žele da uče“ bilo je nagurano nekoliko stotina maskiranih batinaša. Prema aktuelnim svedočenjima, ozbiljniji sukobi izbegnuti su uz malo sreće i dobru organizacije obezbeđenja protesta.
Iako je nakon protesta izgledalo da se park napušta, na prostoru Pionirskog parka ispred Predsedništva Srbije upravo se organizuje novo okupljanje sa šatorima koji izgledaju kao vojni i maskiranim civilima koji sprovode neka svoja pravila ulaska i kretanja kroz park, uz policiju koja je nemi posmatrač.
Dušan Janjić napominje da su u tom parku „zloupotrebljeni ljudi sa Kosova, ali smo tu videli i defile Dodikovih ljudi, kao i ljudi iz Crne Gore. Dobro je što se sada ipak reaguje, ako se već nije radilo na prevenciji, kako bi se sprečilo da Vučić dalje radi na destabilizaciji. Pri tome međunarodna zajednica ipak mora uzeti u obzir da postoji novi politički i društveni igrač, a to su pobunjeni građani protiv Vučića. Oni trenutno imaju najveći uticaj na javnost i bez njih se situacija neće vratiti u relativnu normalnost“, zaključuje predsednik Foruma za etničke odnose.
