Država deli deset miliona evra subvencija pčelarima. Plaća se po košnici. I to je sve nakaradno, smatra Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara, jer ne pospešuje pčelarstvo
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje po košnici pčela za ovu godinu. Subvencija je hiljadu dinara po košnici.
Premalo, kaže Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara, za „Vreme“.
„To nije dovoljno ako se misli nešto postići. Praksa je pokazala da se time nije pomoglo pčelarima uopšte, naprotiv, čak je i napravilo zbrku“, kaže on.
„Da bi ste mogli da podnesete zahtev za subvencije, morate dva puta godišnje da prijavite kod nadležnog veterinara gde vam se nalazi pčelinjak, da on sprovede nadzor. Stručni veterinar bi trebalo da dođe i prebroji košnice“, kaže Rajić.
Dodaje, košnice bi trebalo da se obeleže pločicama sa bar-kodom. „Unazad se nekoliko godina pojavilo mnogo prijavljenih košnica koje faktički ne postoje. Da su veterinari radili to kako treba, da su oni obeležavali košnice, verovatno da toga ne bi bilo“, tvrdi on.
A opet, kaže, mali pčelari se raduju subvencijama bez obzira da li posluju uspešno ili ne. Država to populistički nagrađuje.
„Mi smo jako zakomplikovali jedno zanimanje, koje bi moglo da bude jako lepo i odgovorno. Nažalost, velika većina onih koji drže pčele se obraduju kad dobiju subvencije“, zaključuje Rajić.
Rezultati ne prate obećanja
Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, izjavio je da će Ministarstvo „nastaviti da pruža podršku“ razvoju pčelarstva, unapređenju kvaliteta meda i zaštiti domaćih proizvođača.
No, kakva je podrška pružena do sada?
„Kada se analizira protekli period sa ovakvim načinom subvencionisanja, rezultati pokazuju da je loše“, kaže Rajić.
Pribojava se da će i ova runda subvencija – skoro deset miliona evra – biti bačeni umesto da se bolje ulože.
„Recimo da tim novcem svakog poljoprivrednika podstaknu da na pet procenata obradive parcele poseje medonosnu travu i pusti je da cveta“, navodi on. Tako bi, dodaje, pčele imale više hrane.
Dalje, Rajić predlaže da se novac iskoristi za nadoknadu pčelarima u slučaju trovanja celih pčelinjaka, recimo nesavesnom upotrebom pesticida.
„Danas pčelar sam mora da pokrene sudski postupak. Treba mu hiljadu papira, da plaća laboratorije, šalje mejlove i pisma ministarstvima, komisijama, policiji i da čeka nekoliko godina da bi eventualno sud doneo rešenje u njegovu korist“, dodaje ovaj pčelar.
Očekivana nestašica bagremovog meda
U Srbiji se proizvodi med koji se ne može prodati, jer je proizvodnja veća od potrošnje po glavi stanovnika, zbog čega se med izvozi.
„Ja sam siguran da ima još zaliha meda iz prošle i pretprošle godine, koji nisu plasirani zato što je otkupna cena meda jako niska, zbog stranog tržišta, i u Srbiju se uvoze medovi koji su izuzetno jeftini. Kažu i da su sumnjivog kvaliteta, neću da procenjujem, nisam te struke, ali se po tako niskoj ceni nikom ne isplati da proizvodi med“, objašnjava Rajić.
No, zbog klimatskih promena i štete koju su pretrpeli kako pčelinjaci, tako i bilje, ove godine će biti nestašice bagremovog meda, koji se na našim prostorima najlakše prodaje, jer je njegova potražnja na zavidnom nivou.
„Bagrem je bio oštećen zadnjim niskim temperaturama i počeo je da cveta jako slabo i to samo u vrhovima drveća. Cvet je bio dosta oštećen i po informaciji sa terena, nisam još nigde čuo nekoga da se bavio nekim prinosom“, ističe on.
Rajić je siguran da će ponuda bagremovog meda biti jako slaba, ali kako navodi, verovatno je ljudima ostalo zaliha od prošle i pretprošle godine.
„Mada je i to pod znakom pitanja, zato što je i tada bilo dosta loše stanje što se tiče bagremove paše. Bagremovog meda neće biti, ali biće nekih drugih vrsta meda, pa će se naši pčelari, odnosno potrošači morati navići i na to. Ili će kupovati u marketu ko zna šta“, zaključuje on.
Uskoro na Kosovo možda neće biti ni srpskih škola i bolnica i to će biti kraj. Svih ovih godina, vlasti Aleksandra Vučića za „povlačenje“ sa Kosova nisu dobile ništa zauzvrat za Srbiju
Predizbornu kampanju uoči izbora 29. marta odlikuje izrazita neravnopravnost učesnika, uz političku zloupotrebu dece i rodno zasnovano digitalno nasilje
Izvori „Vremena“ potvrđuju da u utorak pred skup u Vranju nisu plaćali putarinu. Lakonski im je rečeno da „predsednik časti“
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Ako bi u Boru došlo do promena vlasti, to bi bila pokazna vežba kako se smenjuje naprednjačka vlast. Na protivnike režima vrši se ozbiljan pritisak, ljude zastrašuju. Hoće li građanima konačno poći za rukom da preokrenu igru
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
