Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. U delu Vojvodine gde je planirana industrijska zona, oranice dostižu rekordne cene, a običnom seljaku zemlja ostaje nedostupna
Kać, selo nadomak Novog Sada, privuklo je pre pet godina velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.
„Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo.
Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje“, rekao je za RTS Dimitrije Ninkov, poljoprivrednik iz Kaća.
A zemlja je, kaže, postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju.
„Više seljaci ne mogu da kupe zemlju, jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina“, dodao je Ninkov.
Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu.
„Znači kada će biti korišćeno u industrijske ili građevinske svrhe i to su otrpilike cene koje se postižu za pojedinačne parcele na pojedinim mikrolokacijama. Tako da one mogu uticati samo na te druge parcele koje će se isto tako koristiti nadalje za neku drugu vrstu proizvodnje ali ne poljoprivredne“, navela je Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
„Kada bi toliko koštalo zemljište onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina, cene su od neke dve, tri, četiri hiljade evra po hektaru na jugu Srbije, pa do 30, 35 hiljada evra na hektara na severu Srbije“, rekao je Gordan Lemajić, direktor agencije za promet imovine.
Osim toga, veliki gradovi se šire i gutaju plodne oranice, i dok pojedinci sa njivama na obodu grada imaju sreće, većina poljoprivrednika gubi.
„U Srbiji, svake godine se smanji poljoprivredno zemljište za 25.000 hektara, zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija“, naveo je Branislav Gulag, agrarni analitičar.
Situacija nije drugačija ni u svetu, gde se, prema procenama, na isti način godišnje izgubi oko 30 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina jedne Italije.
Z.S/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani su se skupili u parku Ušće, na protestu „Park prijateljstva, ne investitora”, zbog izgradnje akvarijuma na tom mestu. Oko parka su prisutne jake snage policije, a jedna osoba je privedena
Studenti i građani sa juga Srbije krenuli su jutros (subota, 28. ferbuar) iz Vranja u takozvani „Pčinjski marš“ do Bujanovca, gde će popodne biti održan protest
Zgrada u centru Podgorice u kojoj živi Aco Đukanović našla se pod policijskom opsadom. Inspektori, prema navodima medija, pripremaju pretres njegove imovine
Doskorašnja dopisnica „Figaroa” Milica Čubrilo Filipović govori za „Vreme” o prestanku rada za francuski list zbog kritičkog izveštavanja o stanju u Srbiji. Vlasnik „Figaroa” proizvodi Rafale koje Srbija kupuje od Francuske na osnovu dogovora između Vučića i Makrona
Dok su novinari N1, Nove S i drugih medija na „tihoj vatri“ zbog promena u kompaniji, iz Junajted grupe tvrde – nema razloga za strah. Nisu, kažu, u dilu sa srpskim vlastima
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Ratari kažu da je neodgovorno ponašanje države dovelo do toga da su zaduženi do guše, da više ne mogu da podižu kredite i da prosto „ne znaju kako da prežive“
