Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. U delu Vojvodine gde je planirana industrijska zona, oranice dostižu rekordne cene, a običnom seljaku zemlja ostaje nedostupna
Kać, selo nadomak Novog Sada, privuklo je pre pet godina velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.
„Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo.
Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje“, rekao je za RTS Dimitrije Ninkov, poljoprivrednik iz Kaća.
A zemlja je, kaže, postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju.
„Više seljaci ne mogu da kupe zemlju, jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina“, dodao je Ninkov.
Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu.
„Znači kada će biti korišćeno u industrijske ili građevinske svrhe i to su otrpilike cene koje se postižu za pojedinačne parcele na pojedinim mikrolokacijama. Tako da one mogu uticati samo na te druge parcele koje će se isto tako koristiti nadalje za neku drugu vrstu proizvodnje ali ne poljoprivredne“, navela je Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
„Kada bi toliko koštalo zemljište onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina, cene su od neke dve, tri, četiri hiljade evra po hektaru na jugu Srbije, pa do 30, 35 hiljada evra na hektara na severu Srbije“, rekao je Gordan Lemajić, direktor agencije za promet imovine.
Osim toga, veliki gradovi se šire i gutaju plodne oranice, i dok pojedinci sa njivama na obodu grada imaju sreće, većina poljoprivrednika gubi.
„U Srbiji, svake godine se smanji poljoprivredno zemljište za 25.000 hektara, zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija“, naveo je Branislav Gulag, agrarni analitičar.
Situacija nije drugačija ni u svetu, gde se, prema procenama, na isti način godišnje izgubi oko 30 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina jedne Italije.
Z.S/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Ratari kažu da je neodgovorno ponašanje države dovelo do toga da su zaduženi do guše, da više ne mogu da podižu kredite i da prosto „ne znaju kako da prežive“
