Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba Srbija godišnje gubi 25.000 hektara obradivog zemljišta. U delu Vojvodine gde je planirana industrijska zona, oranice dostižu rekordne cene, a običnom seljaku zemlja ostaje nedostupna
Kać, selo nadomak Novog Sada, privuklo je pre pet godina velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.
„Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo.
Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje“, rekao je za RTS Dimitrije Ninkov, poljoprivrednik iz Kaća.
A zemlja je, kaže, postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju.
„Više seljaci ne mogu da kupe zemlju, jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina“, dodao je Ninkov.
Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu.
„Znači kada će biti korišćeno u industrijske ili građevinske svrhe i to su otrpilike cene koje se postižu za pojedinačne parcele na pojedinim mikrolokacijama. Tako da one mogu uticati samo na te druge parcele koje će se isto tako koristiti nadalje za neku drugu vrstu proizvodnje ali ne poljoprivredne“, navela je Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.
„Kada bi toliko koštalo zemljište onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina, cene su od neke dve, tri, četiri hiljade evra po hektaru na jugu Srbije, pa do 30, 35 hiljada evra na hektara na severu Srbije“, rekao je Gordan Lemajić, direktor agencije za promet imovine.
Osim toga, veliki gradovi se šire i gutaju plodne oranice, i dok pojedinci sa njivama na obodu grada imaju sreće, većina poljoprivrednika gubi.
„U Srbiji, svake godine se smanji poljoprivredno zemljište za 25.000 hektara, zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija“, naveo je Branislav Gulag, agrarni analitičar.
Situacija nije drugačija ni u svetu, gde se, prema procenama, na isti način godišnje izgubi oko 30 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina jedne Italije.
Z.S/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U sredu je na sednici Skupštine Beograda usvojen budžet za 2025. godinu, za koji je Aleksandar Šapić naveo da pokazuje da vlast ne odustaje ni od jednog važnog projekta. Opozicija kaže, pak, da gradski budžet nije po meri građana
Studenti su Zagorki Dolovac predali 1000 identičnih pisama „za 1000 njenih ćutanja“ s porukom da „počne da radi svoj posao“ nakon čega je ona pozvala studente na razgovor
Skupština Republike Srpske traži da se obustavi proces evropskih integracija BiH zbog, kako tvrde, „narušavanja Dejtonskog mirovnog sporazuma“
Glavni odbor Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, a nakon konsultacija sa članstvom, odbio je ponuđeni predlog nadležnih institucija sa kojim je upoznat nakon sastanka 24.decembra
Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije pružio je punu podršku studentima i učenicima srednjih škola "u njihovim naporima da protestima jasno i javno iskažu svoje stavove"
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Ratari kažu da je neodgovorno ponašanje države dovelo do toga da su zaduženi do guše, da više ne mogu da podižu kredite i da prosto „ne znaju kako da prežive“
