Jeste Novak Đoković jedan od najboljih, ako ne i najbolji teniser u istoriji ovog sporta, gledanog širom planete. Jeste košarkaška reprezentacije Srbije (bila) jedna od najboljih na svetu u sportu koji je globalno popularan. Svejedno, makar nacija sa oduševljenjem pozdravljala Novakove silne grend slemove, slavila svetske i evropske titule u košarci i zvala (s pravom) sebe „zemljom košarke“, fudbal, u kome su ikakvi pomena vredni rezultati nacionalnog tima zabeleženi na prapočecima ove igre, u ovoj zemlji ostaje sport broj jedan.
Zato se ovde i sam plasman na Svetsko prvenstvo slavi kao ogroman uspeh. Što i jeste, naročito ako se izbori tako što se usred Lisabona pobedi jedna od najboljih svetskih reprezentacija predvođena jednim od najboljih igrača u istoriji ovog sporta – Ronaldom, i to posle preokreta, i to golom u poslednjim trenucima meča.
Zato i poraz od Brazila nije katastrofa zbog koje bi trebalo patiti, već ga je bolje što pre zaboraviti. Možda je moglo hrabrije i bolje, ali smisliti taktiku (i ostvariti je na terenu) protiv ovakvog Brazila ne bi bilo lako nijednom selektoru na svetu, pa ni Draganu Stojkoviću. Bezbroj šansi Brazila, konstantan pritisak na naš gol, dva sjajna gola Rišarlisona, možda nisu potpuno realan odraz pravih mogućnosti našeg nacionalnog tima. Šta zaista jeste ova reprezentacija bi trebalo da pokaže u narednim utakmicama, protiv Kameruna i Švajcarske. Biće bolje.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com