Foto: Tanjug/Dušan Aničić
Srbija bi mogla da na jedno od najmnogoljudnijih tržišta na svetu izvozi svoj višak pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i voća, a pre svega jabuka
U Kini je sredinom oktobra potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini za 10.412 proizvoda iz Srbije. Analitičari ukazuju da za izvoz u Kinu treba obezbediti veliku količinu i kvalitet robe, pod uslovom da transportni troškovi nisu neisplativi, jer bi prevoz kamionima bio skoro nemoguć zbog daljine, a avionski preskup.
Srbija bi mogla da na jedno od najmnogoljudnijih tržišta na svetu izvozi svoj višak pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i voća, a pre svega jabuka.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže za portal Biznis.rs da pozdravlja taj sporazum jer jeste zadatak države da uspostavi bilateralne odnose, pogotovo sa većim državama gde postoji mogućnost izvoza.
“Svojevremeno sam govorio kad sam bio u Maroku da je, na primer, to ogromna zemlja u koju može da se izvozi naše voće kao što su jabuke, šljive, trešnje. A sada to isto mislim i za Kinu. Ovaj sporazum je dobar jer je to mnogoljudna zemlja od 1,4 milijarde stanovnika. Oni jesu najveći proizvođači jabuka na svetu sa proizvodnjom od 43 miliona tona, dok se ukupno u svetu proizvede nešto više od 70 miliona tona, tako da je udeo Kine ogroman”, objašnjava Keserović.
Međutim, bez obzira na to, ukoliko uđe samo 0,5 odsto našeg voća na to tržište to je značajna stavka.
“Sigurno da jabuka može da se izvozi iz Srbije u Kinu, mi imamo dobar kvalitet i sortiment, jedino je šteta što su mnogi poljoprivrednici iskrčili sortu fudži koja je tamo vodeća sorta u Kini, ali i u svetu. Ali mogu da idu jabuke koje imaju crvenu boju okožice ploda kao što su klonovi iz grupe gala. To su na primer devil gala, aron gala i crveni delišes, ili pink lejdi. Od ostalog voća veliki potencijal za izvoz na kinesko tržište ima zamrznuta višnja koja se dosta izvozi u Evropu, i možda ono što bi trebalo da vrati stari sjaj, a to je izvoz suve šljive koji je nažalost mnogo opao na oko samo 5.000 tona godišnje”, navodi Keserović.
B.G./Biznis.rs
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Sporazumi, kakav je Sporazum o slobodnoj trgovini koji je Srbija potpisala sa Kinom, se ne prave za danas, već za narednih 10-20 godina. To je sjajna prilika za srpske izvoznike. Da li mi to možemo da iskoristimo? To je već drugi par rukava, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić
Na listi se nalazi 18.000 proizvoda. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom otvara vrata za bescarinski izvoz oko 10.000 srpskih proizvoda. Kod nas će sa tog tržišta dolaziti 2.000 proizvoda manje
Ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom mogao bi da bude potpisan u oktobru, najavio je predsednik Aleksandar Vučić
