Ono što je započeto u aprilu ove godine moglo bi da bude finalizovano u oktobru. Barem je tako najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom istagram nalogu nakon razgovara sa potpredsednikom Kine Hanom Džengom sa kojim se sastao u Njujorku gde boravi povodom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Vučić bi u oktobru trebalo da ide u zvaničnu posetu Kini i očekuje da tada bude potpisan Ugovora o slobodnoj trgovini bi trebalo da „drastično promeni i podigne“ ukupne bilateralne odnose dve zemlje.
Memorandum o razumevanju, čime su formalno počeli pregovori o slobodnoj trgovini između Srbije i Кine, potpisan je u aprilu.
Pre nekoliko dana Srbija i Kina su potpisale Zajedničku izjavu za bolji plasman hrane pri spoljnotrgovinskoj razmeni proizvoda, ali izostaju jesu detalji koji se odnose na konkretnu robu i usluge obuhvaćene datim dokumentima.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prethodne godine Srbija je od prehrambenih proizvoda u Kinu uglavnom izvozila meso (oko 13 miliona evra), piće (1,6 miliona evra) i duvan (oko 660 hiljada evra), dok je učešće ostalih kategorija prozvoda zanemarljivo.
Zaštiti poljoprivredu i hranu
Profesor Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić izjavio je za Radio Novi Sad da je Srbiji potrebna zaštita u ovoj slobodnoj trgovini pre svega o oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane, jer Srbija već izvozi slične proizvode na kinesko tržište.
Kako objašnjava, tu postoji jednosmerna trgovina, a u slučaju da ona postane dvosmerna, proizvodi iz Kine bili bi neuporedivo jeftiniji i istisnuli bi srpske poljoprivredne proizvode. Većina sektora u Kini su najrazvijeniji ne samo za naše standarde, već i za svetske.
„Narodna Republika Kina je najveće tržište u svetu i ima rastući ekonomski potencijal. Uslovi slobodne trgovine, ako bi bili odgovarajući, mogli bi dati mogućnost Srbiji da iskoristi taj veliki potencijal. Međutim s obzirom na velike nesrazmere u ekonomskoj moći, mogu nastati potencijalni rizici za Srbiju, zato bi pregovori išli u smeru da Srbiji omogući veći nivo zaštite, stručno rečeno- postoji asimetrija u koncesijama koje se daju i koje se primaju, odnosno Srbija bi trebala manje koncesija da odobri Kini a da više koncesija dobije,“ objašnjava profesor Bjelić.
Učešće prehrambenih proizvoda koji se izvoze u Kinu, u ukupnom izvozu iz Srbije u svet, manje je od jednog procenta, preciznije – 0,34 odsto.
Teški trgovci
Agroanalitičar Milan Prostran kaže da uprkos tome što su Kinezi prijatelji kada je u pitanju politika, oni znaju biti veoma teški trgovci, te komplikovani i analitični pregovarači, koji mere svaki detalj, od kvaliteta do cene.
Smatra i da Srbija nema kapacitete shodne njihovim potrebama, ali ne isključuje mogućnost da je ovo možda prilika da se Srbija rastereti rezervi žitarica.
„To su berzanski proizvodi sa prevrtljivim i varljivim cenama. Ali su i količine koje mogu izdržati dug put. Tako da bi bilo povoljno kada bi pšenica i kukuruz završili na tržištu Kine“, kaže Prostran.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, navodi za list „Danas“ da u Kinu se najviše izvozi goveđe meso bez kostiju, kao i komadi sa kostima.
„Ako je ukupan izvoz prehrambenih proizvoda bio 16,3 miliona evra prethodne godine, oko 13 miliona je samo meso. Stoga, možemo reći da je put od Srbije do kineskog tržišta našlo jedino goveđe meso i prerađevine od istog, koje imaju značajan rast u poslednje tri godine. Ipak, to je simbolično učešće u odnosu na celokupan izvoz u Kinu. Gledano celokupan izvoz koji značajno raste, i koji je 2022. iznosio preko milijardu evra, izvoz hrane svakako je bio minimalan“, ističe naš sagovornik, dodajući da, kada je u pitanju hrana, Srbija najviše izvoza beleži ka Evropskoj uniji i tržištu Zapadnog Balkana.
Stanić sugeriše da je suština sporazuma sa Kinom privlačenje stranih firmi da proizvode hranu u Srbiji, koja im za uzvrat daje otvoren pristup kineskom tržištu.
B.G./FoNet/Danas/RTV
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
