Srbija je među zemljama koje su u 2023. koristile opaki softver Pegaz kako bi špijunirale telefone novinara i predstavnika civilnog društva, navodi se u godišnjem izveštaju Amnesti internešnala.
Kako se dodaje, prošle godine su otkrili upotrebu Pegaza i u Jermeniji, Dominikanskoj Republici i Indiji.
Amnesti je veliki deo svog izveštaja o stanju ljudskih prava posvetio upotrebi veštačke inteligencije koju tumači kao veliku pretnju.
U Srbiji je, kako se navodi, Svetska banka finansirala uvođenje poluautomatskog sistema socijalnih karti što je izazvalo da „moguće hiljade“ ljudi izgube pristup socijalnoj nezi i pogotovo pogodilo Rome i osobe sa invaliditetom.
Nasilje nad ženama
Amnesti Srbiju pominje i među zemljama sa visokim brojem slučajeva nasilja protiv žena i devojčica. „Posmatrači u Albaniji, Austriji, Grčkoj, Italiji, Srbiji, Španiji i Turskoj prijavili su desetine ili stotine femicida“, navodi se.
Srbija je pomenuta i kao država u kojoj se podnose mnoge SLAPP tužbe – u pitanju su ciljane tužbe protiv novinara i aktivista, kako bi bili zastrašeni ili sprečeni da rade svoj posao. Pomenuto je da je Republika Srpska kriminalizovala klevetu.
Policija i privatno obezbeđenje
Amnesti ocenjuje da se policija u Srbiji „često“ bavi nezakonitom primenom sile i diskriminacijom. Navodi se da protesti ponekad protiču uz jako prisustvo policije.
„Vlasti rutinski angažuju privatne kompanije za obezbeđenje čiji su ljudi ponekad u civilnoj odeći i bez obeležja, kako bi preuzeli policijski posao na protestima, često koristeći nezakonitu silu“, navodi ugledna organizacija.
Banjska, protesti, izbori
U izveštaju se taksativno nabraja okršaj u Banjskoj na Kosovu prošle godine, kao i protesti protiv nasilja nakon dva amoka iz maja. Pominje se da su decembarski izbori bili obeleženi optužbama za brojne neregularnosti.
Što se tiče prava LGBTI zajednice, podseća se da je u Beogradu u maju pronađeno telo 18-godišnje trans-žene „što je izazvalo strah“ u zajednici.
U avgustu je, kako piše, predsednik Aleksandar Vučić najavio da „nikad neće“ odobriti zakon o istopolnim zajednicama, čiji je nacrt nastao još 2021. godine.
Glavni fokus izveštaja na 418 stranica stavljen je na odnos sveta prema izraelskoj politici „aparthejda“ i stradanju u Pojasu Gaze, što je ocenjeno kao povratak u eru bez definisanih ljudskih prava.
