Foto: AP Photo/Peter Dejong
Bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljiha Mustafu, poznatog kao komandant Calji, Specijalni sud u Hagu je proglasio krivim za ratne zločine i osudio na jedinstvenu kaznu od 26 godina zatvora
Specijalni sud u Hagu je 16. decembra proglasio bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Saljiha Mustafu krivim na jedinstvenu kaznu od 26 godina zatvora za mučenje, proizvoljno lišavanje slobode i ubistvo kao ratni zločin, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ovo je prva presuda ove institucije u vezi sa istragama za ratne zločine na Kosovu. Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu bavi se istragom navodnih zločina pripadnika OVK počinjenih nad etničkim manjinama i političkim protivnicima u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Na početku sednice je sutkinja Mappie Veldt-Foglia objasnila da postoje pogrešna tumačenja da se optužbe za ratne zločine odnose na OVK i narod Kosova, ali da se tu „ni u jednom trenutku ne sudi OVK“.
Rekla je i da se žrtve koje su učestvovale u procesu protiv Mustafe plaše za sebe i svoje porodice, da su i dalje traumatizovane onim što su doživele, ali da su iskazi svedoka tokom suđenja „bili jasni, koherentni i dosledni“, piše RSE.
Ubistvo i mučenje
Suđenje Saljihu Mustafi je počelo 15. septembra 2021. godine.
Navodi se da je „komandat Calji“ bio na čelu gerilske jedinice Bezbednosno-informativne agencije koja je pripadala operativnoj zoni Lap i u svom sastavu imala između 500 i 600 boraca koji su delovali uglavnom u područjima Prištine i Obilića i na području Goljaka gde je nalazi selo Zlaš.
Krivična dela, za koja se iznose optužbe, desila u kontekstu „oružanog sukoba“ na Kosovu između OVK i snaga Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Republike Srbije, „uključujući jedinice Vojske Jugoslavije, jedinice policije i druge jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i druge grupe koje su se borile na strani SRJ i Srbije“.
Dalje se napominje da su u periodu od 1. aprila 1999. do 19. aprila 1999. Saljih Mustafa i drugi pripadnici OVK držali zatvorene na imanju u Zlašu najmanje šest osoba, da je tu ubijen jedan zatvorenik, da je Mustafa naredio da jednog zatvorenika tuku, prenosi RSE optužnicu. Dok su ga tukli različitim tvrdim predmetima toj osobi, čiji identitet nije otkrive, je rečeno da je „špijun i da će ga ubiti“.
Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova
Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo Kosova formirani su 2015. godine za vreme Vlade Ise Mustafe sa ciljem da se procesuiraju počinjeni ratni zločini i zločini protiv čovečnosti tokom rata na Kosovu. Okidač za stvaranje ovakvog Veća bio je izveštaj Saveta Evrope i Dika Martija iz 2011. godine koji je govorio o nedozvoljenoj trgovini organima na Kosovu.
Na osnovu tog izveštaja Evropska unija je osnovala Specijalnu istražnu radnu grupu koja je tri godine kasnije objavila da su pribavljeni dokazi koji su dovoljni za podizanje otpužnice protiv odgovornih za ove zločine. Konačno, 2016. godine fomirana su Specijalizovana veća i specijalizovano tužilaštvo, čije je sedište u Hagu zbog zaštite svedoka i postupka, ali sud je formalno deo kosovskog pravnog sistema.
Pred ovim sudom sudi se i Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i Jakupu Kasnićiju zbog navodnih ratnih zločina počinjenih tokom sukoba na Kosovu od januara 1998. do decembra 2000.godine.
M.N./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Veterani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) su zbog zastrašivanja svedoka osuđeni na četiri godine zatvora. I pored dokaza da su "potcenjivački optuživali svedoke", dvojica pripadnika nekadašnje OVK oslobođena su dela optužbe koji ih tereti za odmazdu. To je prva presuda koju je donelo Specijalizovano veće u Hagu
Svoj deo krivice nose i srpske vlasti koje se, u najmanju ruku, nisu pretrgle da pomognu Tribunalu da obezbedi relevantne dokaze protiv Haradinaja
Da li je pokretanje postupka protiv vođa kosovskih Albanaca znak da na Kosovu započinje primena standarda pravne države ili je reč o načinu da se osvedočeni ratni zločinci operu i nastave svoju političku karijeru
Bio tajming slučajan ili ne, optužnica protiv Hašima Tačija izbila je mogući dil o Kosovu iz ruku Trampovog čoveka i vratila stvar u Brisel. Da li će još jedna "godina odluke" biti jalova
