Foto: Anton Antanasijević/Tanjug
Retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara JNA i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile
Srbija je meta „specijalnog rata“, ugrožena je „iz inostranstva“ jer se nije priključila sankcijama protiv Rusije. Takva formulacija ne potiče iz uobičajnih tabloida, već su to izjave ministra unutrašnjih poslova i predsednice Vlade. Desetine pretnji bombama tako su stilizvane u terorizam i rat protiv Srbije. Takva retorika o “specijalnom ratu” vuče korene još iz vokabulara Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) i podseća na od stvarnosti otuđeno naklapanje poslednjeg jugoslovenskog ministra odbrane Veljka Kadijevića koji je krivicu za raspad Jugoslavije prebacivao na neke kobne navedene i nenavedene strane sile i koji je takođe stalno pričao o “specijalnom ratu”, dok je njegova armija hrvatske gradove bombardovala i pretvarala u pepeo.
Iako Aleksandar Vulin i Ana Brnabić ostaju dužni za dokaze za svoje tvrdnje, oni su ipak u pravu. Zemlja zaista pati pod “hibridnim ratom” i “terorizmom”, kako to nazivaju “eksperti”. U međuvremenu se čitavu deceniju zaista vodi “specijalni rat” protiv Srbije. Aleksandar Vučić i njegove vlade su, međutim, počinioci a ne žrtve. Otkako je preuzeo vlast Vučić i njegovi partijski drugovi seju strah od rata, nemira i terorizma. Gotovo neprestano prete da izbiju nekakvi ratovi i da se izvedu atentati na Predsednika, ne bi li se zemlja gurnula u krizu. Pored svakodnevnih ratova koje izmišljaju “Informer”, “Kurir” ili “Srpski telegraf” kako bi Srbe onda mogle da spasu zaštitničke ruke Putina i Vučića, postoje i “specijalni ratovi” kojima Vlada daje poseban publicitet.
Te stalne projekcije pretnje posmatrane spolja deluju groteskno: ni nekakvi kobni centri moći u inostranstvu, niti ukrajinski teroristi – koji nisu eksplicitno navedeni ali se na njih insinuira – nemaju bogzna kakav nteres da Srbiju gurnu u krizu. Ali, inscenirana kriza ispunjava svoju svrhu. Takva klima nesigurnosti i straha je korisna za autokrate, upravo takve kakav je Vučić, koji barataju sa sigurnošću, tako što sami izazivaju nesigurnost.
Kao prvo, tako Srbija i njen sveprisutni predsednik mogu da se osećaju važnijim, nego što jesu. Kao drugo, Vučić može da se predstavlja kao žrtva stalnih napada na njegovu ličnost koja se hrabro, bez straha za sopstveni život, žrtvuje za zemlju. Kao treće, proivodnja kriza održava zemlju u vanrednom stanju koje ne dopušta normalnost.
U takvom trajnom stanju uzbuđenja lako je identifikovati izdajnike i neprijatelje i skrenuti pažnju sa banalnih svakodnevnih problema. Na kraju, kriza stvara prostor za delovanje. Vučić će tako moći lakše da opravda što je “morao” da uvede sankcije Rusiji, ili što to nije učinio. Kako god bude odlučio, ova kriza će prohujati i ponovo će se uspostaviti mir – do sledeće krize.
Florian Bieber je profesor istorije i politike jugoistične Evrope na Univerzitetu u Gracu, koordinator Balkans in Europe Policy Advisory Group (BIEPAG) i autor knjige „Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu“, Beograd: XX. vek, 2020.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
