Foto: Tanjug
U zajedničkom pismu troje lidera iz EU od Kosova se traži formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu
Nemačka, Francuska i Italija traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, a od Kosova formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ovo stoji u pismu koje su potpisali kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni.
„U cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju da izvrši de fakto priznanje. Formalnosti, koje su vezane sa usvajanjem ovih stavova, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitanju“, navodi se u zajedničkom pismo troje lidera iz EU.
Ova zajednička deklaracija dolazi nakon što su lideri tri ključnih država EU održali u četvrtak odvojene satanke sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Dodaje se da sada očekuju od Kosova i Srbije da se brzo dogovore o detaljima u dijalogu koji vodi EU.
„U nedostatku napretka u normalizaciji odnosa obe strane rizikuju da izgube važne prilike“, upozorili su Šolc, Makron i Meloni.
Kosovo i Srbija deo su dijaloga za normalizaciju odnosa, uz posredovanje EU, od 2011. godine. Dve zemlje su potpisale niz sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.
Tokom 2013. godine postignut je dogovor o zajednici opština sa srpskom većinom, a 2015. godine o načelima za njezino osnivanje. Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu, ali dve strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Novac građana Beograda troši se po političkom ključu – za mere koje donose brze političke poene i ličnu korist“, govori Nikola Radin, ekonomista i izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“, za novi broj „Vremena“
Da li svi na svetu daju mito, jesmo li kao obični građani „krivi“ što učestvujemo u sitnoj korupciji, kao i kako sprečiti onu duboku institucionalizovanu, govori američka politikološkinja Mirjam Goldin za novi broj „Vremena“
Posle uvođenja gazdinstva u pasivu, poljoprivredniku iz okoline Bačke Palanke ograda dvorišta ižvrljana je grafitima u kojima ga autori nazivaju „blokaderom”. Radovan Pivarski tvrdi da iza svega stoje „lokalni Ćaci”
Da je Relji Ognjenoviću, direktoru PIO fonda izgoreo automobil, objavila je Nova. Drugo javno tužilaštvo navodi da je obavešteno o događaju
Dva scenarija postoje za kadriranje vlasti u izboru direktora Javnog servisa. Prvi je da će Bujoševič ipak ostati još malo da vodi RTS, a drugi da je režim pronašao novog kandidata
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
