Foto: Tanjug
U zajedničkom pismu troje lidera iz EU od Kosova se traži formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu
Nemačka, Francuska i Italija traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, a od Kosova formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Ovo stoji u pismu koje su potpisali kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni.
„U cilju brzog napretka u implementaciji, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju da izvrši de fakto priznanje. Formalnosti, koje su vezane sa usvajanjem ovih stavova, ne bi trebalo da stoje na putu napretka po ovom pitanju“, navodi se u zajedničkom pismo troje lidera iz EU.
Ova zajednička deklaracija dolazi nakon što su lideri tri ključnih država EU održali u četvrtak odvojene satanke sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Dodaje se da sada očekuju od Kosova i Srbije da se brzo dogovore o detaljima u dijalogu koji vodi EU.
„U nedostatku napretka u normalizaciji odnosa obe strane rizikuju da izgube važne prilike“, upozorili su Šolc, Makron i Meloni.
Kosovo i Srbija deo su dijaloga za normalizaciju odnosa, uz posredovanje EU, od 2011. godine. Dve zemlje su potpisale niz sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.
Tokom 2013. godine postignut je dogovor o zajednici opština sa srpskom većinom, a 2015. godine o načelima za njezino osnivanje. Ustavni sud Kosova je 2015. utvrdio da sporazum nije u potpunosti u skladu s Ustavom.
Kosovo i Srbija su u februaru u Briselu postigli Osnovni sporazum za normalizaciju odnosa, dok je Aneks za njegovu primenu dogovoren u martu u Ohridu, ali dve strane nisu stavile potpise ni na jedan od tih dokumenata.
B.G./Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
