Foto: Promo
Deset slika velikog formata koje su izabrane za izložbu u Modernoj galeriji Beograd, čamile su u podrumu 40 godina urolane kao tepisi
Deset slika velikog formata Milovana Destila Markovića izloženo je od prošlog meseca u Modernoj galeriji Beograd. Prethodnih 40 godina, urolane kao tepih, čamile su u podrumu i, kako je rekao medijima, i on ih sada posle toliko godina prvi put vidi.
Moderna galerija Beograd se odlučila da prikaže Destilov opus osamdesetih godina, slike iz ciklusa „Kapija harmonije“ i „Euharistija“.
Destil je jedna od retkih ikoničnih imena ovdašnje umetnosti, pa je mogućnost da se sagleda deo njegovog stvaralaštva prvi razlog zašto je ova izložba važna. Drugi je priča o osamdesetim u Beogradu, u čijem je oblikovanju umnogome učestvovao Destil Marković.
O umetniku, samo nekoliko obaveznih reči: protagonista je duha novog talasa, jedan je od pionira nove slike u Srbiji i Jugoslaviji, osmislio je koncept Transfiguralnog slikarstva, deo je galerije Studentskog kulturnog centra u vreme kad je bila centar sveta, sa Vlastimirom Mikićem je organizovao umetnički dvojac „Žestoki“ i osnovao kultni beogradski klub „Akademija“, počeo je da izučava ikone i freskoslikarstvo srpsko-vizantijskih srednjovekovnih spomenika, što će se značajno odraziti na njegovo poimanje umetnosti. Od 1986. živi u Berlinu.
Naslov teksta Danijele Purešević (osim nje, u katalogu izložbe o Destilu piše i Ješa Denegri) „Pre i posle Euharistije“ naglašava šta je bila prelomna tačna u opusu Destil Markovića. Održana je početkom 1985. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i smatra se jednom od najvažnijih u umetnosti osamdesetih.
„Scenična, ambijentalna celina, sa prizvukom sakralnog, kojom dominiraju slike, sa performativnim elementima, predstavljala je zbir i krunu svih njegovih dotadašnjih traganja i iskustava. On ovde ujedinjuje matrice vizantijske duhovnosti i ikonografije, sa buntovništvom, žestinom i nabojem rokenrola. Pomiruje mladalačku euforiju i vlastitu duboku intuiciju“, napisala je Danijela Purešević.
„Oslanjajući se na ćirilicu i alhemijske znake i simbole on definiše vlastito, hermetično, samo njemu razumljivo pismo, kojim stvara zapise na platnima. Srednjem veku Marković se obraća iz pozicije savremenog, medijski osvešćenog i obrazovanog pojedinca. Lišen verskih pobuda, on gradi ambijente sa reliigijskom/mističnom/ezoterijskom aromom, u vreme i na mestu gde je petokraka i dalje opstajala kao dominantan ideološki predznak.“
Ćirilica i zanimanje za ikonoslikarstvo postali su deo njegovih slika nakon boravka u koloniji „Sopoćanska viđenja“. Počeo je da radi na slici u prostoru, slici koja je razbijana, rasturana, ponovo spajana u neku vrstu asemblaža.
„Tada sam prvi put otkrio fresko slikarstvo, izbliza sam to posmatrao i pošto nisam ni tada bio religiozan zaintrigirao me je taj nastup, ta obrnuta perspektiva i fresko slikarstvo uopšte. Istraživao sam to polje u vreme kada se niko od umetnika nije time bavio na sceni jer nije bilo in. Istraživao sam tu obrnutu perspektivu, bio sam jedan od prvih koji je spojio savremeno slikarstvo sa vizantijskom likovnošću na minimalan način, i konceptualnu umetnost“, rekao je za „Danas“.
Njegova manifestna izložba, kako je ocenjuje Danijela Purešević, je „Fragmenti slike“ u SKC-u 1982. „Sliku dekonstruiše, cepa, ambijentalizuje – njen prostor proširuje na celokupni volumen galerije, tretirajući ga kao sakralni prostor, kao hram.“ Međutim, ovo nepoštovanje forme, ispričao je Destil portalu Nova.rs, nije se dopalo njegovom profesoru.
„ Bio sam na klasi Zorana Petrovića i odlepio je koliko sam dobar, zavoleo me je, maltene posinio. Ali, meni je pukao film, nisam bio zadovoljan formom, onim kvadratom slike i počeo sam da ih cepam. Jedini sam u svojoj klasi uramljenu sliku počeo da kidam, dekonstruišem. Bunt se javio, i počeo sam da kolažiram radove, papir na papir i cepanjem ih ponovo spajam. Nervirao me je taj ustaljeni način slikanja. Akademija je u ono vreme bila vrlo konzervativna, držali su se francuske škole slikarstva. No, za mene to nije bilo aktuelno. Imao sam dvadesetak godina, slušao pank i nju vejv i što bih slikao seno u livadama ili pastoralnu idilu“, priča Marković.
Kad je doveo profesora na izložbu u SKC-u, „razočarao sam ga i nije hteo da mi da potpis. Otišao sam onda u klasu Stojana Ćelića, jer je bio savremeniji, otvoreniji i kod njega završio studije.“
Izložba u Modernoj galeriji Beograd otvorena je do 7. novermbra.
S.Ć./Danas/Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Inicijativa „Mladi Kula“ tvrdi da su njihovi aktivisti napadnuti, dok policija navodi da su meta bili članovi SNS-a
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
