Foto: D.Todorović
Izložba „Dvojnost portreta“ Slavka Krunića u Modernoj galeriji Valjevo je rezultat dugogodišnje saradnje između autora i Ljube Popovića, osnivača ove galerije. Izložbu je otvorio Edin Karamazov, istakavši Krunićevu potrebu da spoji muziku i slikarstvo
U Modernoj galeriji Valjevo, koja je dosledna u izlaganju fantastičnog u slikarstvu što je amanet osnivača Ljube Popovića, otvorena je izložba „Dvojnost portreta“ slikara Slavka Krunića. Rođen u Beogradu 1974, Slavko Krunić živi i radi u Novom Sadu, afirmisani je slikar sa brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Upitan šta za njega znači izlaganje u Modernoj galeriji Valjevo, koja je svojevrsni zavet Ljube Popovića, Slavko Krunića za portal „Vremena“ kaže da je odrastao uz Ljubine slike, i da ga je upoznao 2000. u Parizu, kada je imao izložbu u Kulturnom centru Srbije. Tada je posetio i njegov atelje, i zbližili su se. Kada su ga 2008. pozvali da izlaže u Modernoj galeriji na temu portreta, bila mu je velika čast. Od tada sarađuje sa Modernom galerijom, i stigao je da postane član njenog Saveta
Krunić nastavlja da je Ljuba, pored velikog dela, ostavio i sentencu koja je njemu mnogo bitna, da je slikarstvo muzika za oči. On voli muziku, i iz tog čudnog spoja sa slikarstvom, desilo se poznanstvo sa poznatim lautistom i gitaristom iz Zagreba, Edinom Karamazovim. Krunićeve slike nisu toliko zvučne kao Ljubine, ali to je nadomestio Edin, koji je otvorio izložbu maestralnim izvođenjem Baha na gitari, i tako učinio da izložene slike vibriraju.
Visokokvalitetni i obiman katalog, što je standard ove Galerije, otvara parabola Davida Albaharija inspirisana Krunićevim slikama, dok o izloženim eksponatima profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dr Dragan Prole kaže: Krunićevi izmaštani likovi uvek su na distanci od postojećeg, kao da nam saopštavaju da ko ne vidi teatar stvarnosti, ne vidi ni stvarnost. Krunićevi portreti su svojevrsne nadrealističke karikature u satiričnoj nameri.
Profesor Prole još zapisuje: Stvaralački momenat slike, sugeriše nam Krunić, nikada se ne ispostavlja „tek tako“, nego takoreći u drugom zaletu, posredno, kao produkt kritike. Otuda valja obratiti pažnju da likovna rešenja kojima pribegava nikada nemaju neposredno značenje i ne saopštavaju gledaocu bez uvijanja ono što imaju da kažu. Svi njegovi likovi su besprekorne, čiste kože, bez ijednog belega, ožiljka ili mladeža. Idealizovani, poput nekadašnjih svetaca, oni su tako podvrgnuti svojevrsnoj ironijskoj obradi. Kada se banalnost idealizuje, teško je izbeći groteskni doživljaj. Otuda se relacija realizam-nadrealizam i na planu portreta suočava sa mogućnošću da pojedine odlike stvarnosti postanu vidljive tek pošto prethodno budu provučene kroz fikciju, san, halucinaciju… Osnovni utisak nakon susreta sa Krunićevim portretima svodi se na pitanje, ukoliko je savremena zajednica idealan medij za nastanak nesavršenog, nedorečenog i nepotpunog, kakvu ličnost treba očekivati u budućnosti?
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
