Skupština, Vlada, Beograd: Vučićeva jednačina još uvek sa više nepoznatih

Otezanje, zatezanje, tajnovitost, podgrevanje neizvesnosti spadaju u postizborne rituale Aleksandra Vučića. Svi treba da iščekuju, a njegovi partijski i koalicioni drugovi da strepe dok on ne poslaže pijune na odgovarajuća resorna polja.

Dok ta igra ne počne, čeka se na konstituisanje Narodne skupštine. Kao rok Vučić je bio najavio sredinu januara, ali sada formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević u izgled stavlja februar.

„Imali smo ponavljanje i 30. decembra i 2. januara na nekoliko biračkih mesta i sada teku rokovi vezani za ta ponavljanja“, objasnio je Vučević.

Pa kada Republička izborna komisija (RIK) sve to pregleda, aminuje i proglasi konačne rezultate, onda počinje da teče zakonski propisan rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine.

Srpska izborna praksa, doduše, pokazuje da ponavljanja na pojedinim biračkim mestima mogu da traju i po pola godine, ali, za sada, nema indicija da bi to ovog puta moglo da se dogodi.

Muke po opoziciji

Opozicija koji tvrdi da je na izborima 17. decembra bilo krađe na svim nivoima i skuplja dokaze o neregularnostima, tako je dobila još nekoliko nedelja da vidi šta će sa osvojenim poslaničkim mandatima.

„Srbija protiv nasilja“ je prvobitno zbog „masivne krađe“ tražila ponavljanje izbora na svim nivoima – i na republičkom i na pokrajinskom i u lokalnim sredinama.

Tada se javila ideja o neprihvatanju poslaničkih mandata. Logika je bila: ako tvrdimo da su građani pokradeni, ne možemo da prihvatimo mandate proistekle iz  te prevare. Jedan od zagovornik takvog pristupa bio je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

TRANSPARENT

Pravnici pak kažu da po zakonu izabrani narodni poslanici nemaju mogućnost da „ne prihvate“ mandate, već da mogu, ako tako odluče, da podnesu ostavku kada Skupština bude bila konstituisana.

A postavlja se i pitanje svrsishodnosti takvog demonstrativnog čina.

Da to ne bi imalo nikakav efekat, jer bi se vraćeni mandati samo raspodelili na druge parlamentarne stranke, smatra pravnica i poslanica iz Zeleno-levog fronta sa liste „Srbija protiv nasilja“ Jelena Jerinić.

Za lidera novog DSS-a Miloša Jovanovića priča o vraćanju mandata je „plod neznanja i nepromišljenosti“.

„Prvo, mandati će se potvrditi i bez opozicije jer vlast ima potrebnu većinu za to u obe Skupštine, Narodnoj i beogradskoj. Drugo,
Zakon ne poznaje ‘neprihvatanje’ mandata. Možemo samo da damo kolektivno ostavku i prepustimo vladajućoj većini apsolutnu vlast. Nisam siguran da je to dobar put“, rekao je Jovanović.

Isto misli i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Kolektivnom ostavkom opozicionih poslanika opozicija bi ponovo, kao nakon bojkota izbora 2020. godine, bila prinuđena na vaninstitucionalnu borbu i odsečena od izvora partijskog finansiranja.

Profesor prava Svetislav V. Kostić je u autorskom tekstu za „Vreme“ pisao da bi vraćanje poslaničkih mandata bilo „samokastracija“ opozicije.

Kaže da bi oni koji zastupaju ovakav pristup morali da objasne građanima da takav bojkot ima smisla samo ako ga prati bojkot čitavog društva. „Novinari bi morali da zamrače svoje kanale, novine bi trebale da prestanu da izlaze, profesori i studenti bi trebalo da ostanu kod svojih kuća, sudije bi trebalo da prestanu da sude. Jer ako takvog zajedničkog pristupa nema onda je samo izlazak iz političkih tela potpuno besmislen. Čak i na nivou pokazivanja stava.“

Formiranje republičke Vlade

Pošto je sam još 17. decembra uveče saopštio da SNS ima apsolutnu većinu u Skupštini, a RIK je to potvrdio, ništa Vučića nije sprečavalo da odmah počne da sastavlja novu vladu po sopstvenom aršinu.

Za građane Srbije nije od velikog značaja ko će biti premijer/ka, i kakve će rokade Vučić napraviti u ministarstvima, jer biće to ljudi koji će sprovoditi njegovu volju. Rešavanje tih organizacionih i kadrovskih pitanja ključno je za obezbeđivanje njegove pozicije neprikosnovenog vođe unutar zatvorenog sistema partijske države.

S obzirom da je objavio da vanrednih izbora, promene radi, neće biti naredne četiri godine – dok se ne izguraju milijarde teški projekti rušenja beogradskog Sajma, širenja Beograda na vodi i svega oko EXPO-a – ne treba očekivati velika iznenađenja u postavci naprednjačkog tima. Biće to dokazni ljudi od njegovog poverenja.

Foto: Vladimir Šporčić/Tanjug

Vučević, koga je „šef“ prošle godine najavio kao kandidata za predsednika vlade, je rekao da ne može da precizira kada će biti formirana Vlada Srbije, ali da je moguće da će ona biti formirana brže nego „u nekim ranijim situacijama“, a da bi težak period koji Srbiji predstoji  „mogao da vodi u Vladu šireg koalicionog kapaciteta“.

I da je hteo, nije mogao mnogo više da kaže, jer odluke u partiji na čijem je čelu ne donosi on.

„Težak period“ svakako se odnosi na sve veći pritisak EU i SAD da se Srbija konačno pomiri sa nezavisnošću Kosova i nakon RKS registarskih tablica prihvati i sve drugo što predviđa famozni nemačko-francuski plan, ali i što zapadni mediji unisono objavljuju izveštaje u kojima je Vučić predstavljen kao autokrata na čelu sistemski korumpiranog sistema koji se drži Putinovog zagrljaja i svoje čipove stavlja na Kinu.

Vučićeva praksa je bila da ne formira vladu dok sa koalicionim partnerima ne postigne dogovor o svemu, pa i o tome ko će voditi javna preduzeća i lokalne samouprave, a u ovom slučaju treba dogovoriti i pokrajinsku i beogradsku vlast. Uvek je težio da republička vlast bude preslikana i na lokalne sredine, jer to obezbeđuje čvrstinu sistema vladanja i disciplinu.

Komplikaciju sada pravi Beograd, što bi moglo da dovede i do prolongiranja formiranja republičke vlade.

Nepoznanica Beograd

Mada za sada deluje nepopustljivo, čini se da Vučić još nije doneo konačnu odluku šta mu je činiti u Beogradu. SNS i SPS, prema Gradskoj izbornoj komisiji (GIK), zajedno imaju  54 od 110 odborničkih mandata, i gotovo da nema sumnje da bi, kao prošlog puta, uz odgovarajući „podsticaj“, mogli na svoju stranu da preveslaju još dva odbornika iz opozicije i obezbede većinu za formiranje uprave Grada.

Ili da se naloži doktoru Branimiru Nestoroviću da „Mi – glas iz naroda“ sa svojih šest odborničkih mandata uđe u vladajuću koaliciju.

Prema Vučićevoj praksi, trebalo bi u tom slučaju Nestoroviću i njegovoj ekipi koja veruje u marsovce obezbediti i neke funkcije u republičkoj vladi. Biće da je na to mislio Vučević kada je u izgled stavio „Vladu šireg koalicionog kapaciteta“.

Mnogo zavisi i od pritiska „Srbije protiv nasilja“, masovnosti i učestalosti građanskih protesta zbog prevarnih radnji na lokalnim izborima u Beogradu, ali i od reakcije EU, pojedinih država članica Unije i SAD na sistem „izbornih migracija“.

Opoziciji se nameće i pitanje da li da, ako SNS i SPS uprkos svemu formiraju beogradsku vlast, zbog najočiglednijih i razotkrivenih  izbornih prevara upravo u Beogradu, vrate odborničke mandate, i ako zadrže poslaničke.

Sve u svemu, nije sve tako jednostavno za Vučića, a nije još ni gotovo.