Poznato je pravilo: „Iza svakog problema stoji čovek; kad nema čoveka, nema ni problema”. Vlast u Srbiji isti princip primenjuje i na institucije koje joj prave probleme.
Kad je Advokatska komora Srbije obustavila rad, pojedinci iz vrha vlasti su najavili osnivanje nove, politički podobne i poslušne organizacije. Nezadovoljni radom nezavisnih i profesionalnih medija, režimski propagandisti formirali su svoje udruženje. Na studentsku blokadu fakulteta, uz podršku većine profesora, vlast je odgovorila osnivanjem Fakulteta za srpske studije u Nišu. Naposletku, na red je došao obračun sa Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal.
Vlada Republike Srbije priprema izmenu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Nacrt izmena Zakona još nije dostupan javnosti, ali zna se da njegovim autorima naročito smeta član 5, u kome se navodi da “radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal rukovodi Glavni javni tužilac za organizovani kriminal”. Stavljanjem pod kontrolu beogradskog Višeg javnog tužilaštva, JTOK bi, kao i ostale pravosudne institucije posebne nadležnosti, izgubio autonomiju u radu.
Izmene Zakona su motivisane sistemskim i, još više, personalnim problemima, koje je JTOK izazvao istragama o korupciji prilikom rekonstrukcije i izgradnje pruge Beograd – Novi Sad – Subotica, kao i u aferi „Generalštab”. Tužioci su se, u tim predmetima, „drznuli” da istragu usmere i prema bivšim ministrima Goranu Vesiću i Tomislavu Momiroviću, pa i aktuelnom ministru kulture Nikoli Selakoviću. Za Vesića i Momirovića su podneli zahtev za određivanje pritvora, a naredili su privođenje Selakovića, koji se nije odazvao na prvi poziv na saslušanje u JTOK-u jer je „imao pametnijeg posla”.
Repertoar uvreda i pretnji
Medijsku pripremu za konačni obračun sa JTOK-om obavio je Aleksandar Vučić. Predsednik Srbije je optužio tužioce da su „kriminalna banda koja misli da može da vlada državom”. Tu tezu nastavili su da razrađuju režimski funkcioneri i mediji. Na udaru kritike prvi su se našli Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić. Između ostalog, tabloidi su ih optužili da “montiraju predmete koji ne postoje”, kako bi „rušili državu”. Kao ključni dokaz protiv Nenadića upotrebljivana je fotografija na kojoj se pored njega nalaze rektor Vladan Đokić, bivši košarkaški reprezentativac Dejan Bodiroga, bivši direktor Infrastrukture Železnice Milutin Milošević i dekan Saobraćajnog fakulteta Nebojša Bojović. Predsednik Vučić je kratko ali sočno prokomentarisao likove sa te fotografije: „Budale jedne hoštaplerske, prevaranti, jedna banda uličarska, koja je umislila državu da vodi”.
Kritici su izloženi i drugi tužioci iz JTOK-a, naročito Saša Ivanić. U tabloidima su ga oslovljavali sa „Firer”, baš kao i kriminalci u Sky prepiskama. Iako se to ne pominje u javnim istupima režimskih funkcionera, napadi na Ivanića su motivisani njegovom ulogom u istragama protiv Darka Šarića. U optužnici, koja tereti Šarića kao nalogodavca dva ubistva u Grčkoj, citirani su delovi komunikacije preko Sky aplikacije, u kojoj se pominju Marko Parezanović, tadašnji šef državne bezbednosti u BIA i Duško Milenković, predsednik beogradskog Apelacionog suda. U tim porukama se navodi da su Parezanović i Milenković, kao i policajac Danilo Stojanović koji je radio za Šarića, zaključili da na sudiju Milimira Lukića, predsednika veća Apelacionog suda, može da utiče samo „Oskar”.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal nije ni pokušalo da otkrije identitet „Oskara”. Međutim, u optužnici protiv Šarića ostao je taj trag, koji kad-tad može da bude upotrebljen za raskrinkavanje veze najviših predstavnika izvršne vlasti i organizovanog kriminala.
Slučaj Slavka Ćuruvije
Javnosti malo poznata zamenica javnog tužioca za organizovani kriminal, Jasmina Milanović Ganić, postala je meta kada je kao šef tzv. udarne grupe povela istragu korupcije u izgradnji pruge Beograd – Subotica. Kad je tužiteljka Milanović Ganić podnela zahtev za određivanje pritvora bivšim ministrima Vesiću i Momiroviću od nekada pouzdanog državnog službenika postala je smetnja. Kako je ranije pisalo Vreme, Milanović Ganić vodila je postupak protiv Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa.
Milutin Bojić, ministar zdravlja u crno-crvenoj vladi SPS-SRS-JUL u februaru 1999. godine podneo je krivičnu prijavu protiv novinara i urednika DT-a zbog teksta o ubistvu jednog beogradskog lekara. Tadašnja zamenica tužioca u Prvom opštinskom tužilaštvu u Beogradu, Jasmina Milanović, sprovela je istragu i podnela optužnicu protiv glavnog urednika Dragana Novakovića, te novinara Zorana Lukovića i Srđana Jankovića.
Optužen je i Ćuruvija, iako nije imao nikakvu odgovornu funkciju u DT-u. Nije bio autor teksta, urednik, pa ni direktor, nego samo osnivač izdavačkog preduzeća DeTe Press. U vreme objavljivanja spornog teksta, Ćuruvija čak nije bio ni fizički prisutan, nalazio se u Vašingtonu. Ipak, postupajući sudija, Krsto Bobot je u petak 5. marta 1999. godine održao je najbrže suđenje u istoriji srpskog pravosuđa, a sledećeg ponedeljka je pročitao presudu, kojom je, zbog širenja lažnih vesti, na po pet meseci zatvora kaznio Ćuruviju, Lukovića i Jankovića, dok je Novaković oslobođen na osnovu medicinske dokumentacije, kojom je dokazao da se nalazio na bolničkom lečenju.
„U međuvremenu, 24. marta 1999, počinje bombardovanje SR Jugoslavije. Pravna država, međutim, radila je punom parom, pa samo dva dana kasnije (26. marta) Prvo opštinsko javno tužilaštvo Okružnom sudu podnosi žalbu, u kojoj traži da se preinači oslobađajuća presuda oslobođenom Novakoviću, te da se stroža kazna izrekne trojici prvostepeno osuđenih, jer je ‘izrečena kazna blaga i neadekvatna stepenu društvene opasnosti učinjenog krivičnog dela’. Žalbu potpisuje zamenica OJT-a Jasmina Milanović”, pisalo je Vreme 4. aprila 2012. godine u tekstu Tanje Tagirov „Presude, pobude, posledice”.
Dok je trajao žalbeni postupak, Ćuruvija je 11. aprila 1999. ubijen u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Tužiteljka Milanović je pet dana kasnije donela rešenje, kojim je obustavila krivični postupak protiv Ćuruvije. Presudu je potvrdilo veće Okružnog suda u Beogradu u kome su se nalazile sudije Siniša Važić, Nata Mesarović i Nada Zec.
Razlozi za brigu
Osim Krste Bobota koji je posle petooktobarskih promena napustio sudijsku funkciju i prešao u advokaturu, svi ostali učesnici u ovom postupku su avanzovali. Važić je postao predsednik beogradskog Okružnog sudau kome je radila i sudija Zec, dok se Mesarović uspela na funkciju predsednice Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog
suda.
Na udaru režima nalazi se i zamenik javnog tužioca za organizovani kriminal Saša Drecunkoga optužuju da je povezan sa opozicionim liderima i stranim službama još od 2019. godinekad je vodio istragu u slučaju „Jovanjica”. Istraga je završena optužnicama iz kojih su izostavljene veze Predraga Koluvije sa najvišim predstavnicima režima. Ipak, provladini tabloidi zanemaruju taj njegov minuli rad u interesu vlasti, pa ga sada optužuju za „opstrukciju istraga protiv pojedinih kriminalnih grupa”.
Na spisku nepodobnih tužilaca JTOK-a našao se i Vojislav Isailović, koji se režimu zamerio istragom “Generalštaba”, tokom koje je saslušan i ministar Selaković.
Kolegijum JTOK-a je u nekoliko saopštenja isticao da su tužioci izloženi „kontinuiranom pritisku kroz javne istupe predsednika Republike Srbije, predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti, drugih aktera političkog života i pojedinih medija”. Uz obećanje da tužioci JTOK-a “nisu i neće podleći pritiscima” već će nastaviti da postupaju u skladu sa zakonima i ustavnim ovlašćenjima, istaknuto je uverenje da izvršna vlast na sve načine pokušava da potčini JTOK.
Osim kompromitujućim medijskim kampanjama, rad JTOK-a je opstruiran tako što su direktor policije, kao i direktori Poreske uprave i Uprave za sprečavanje pranja novca, povukli saglasnosti za članove Udarne grupe i odbili da dostave dokaze koji su do sada prikupljeni.
Na kraju, vlast je rešila da izmenom Zakona, JTOK stavi pod kontrolu beogradskog Višeg javnog tužilaštva, odnosno Nenada Stefanovića. Sa imidžom lojaliste – „tužioca koji želi da radi” – i „Vučićevog glavnog inkvizitora”, Stefanović bi lako i brzo ugušio autonomiju JTOK-a. Na taj način, vlast bi rešila probleme, koje joj trenutno prave nepodobni tužioci. Ako ne bude JTOK-a, neće biti ni istraga protiv Vesića, Momirovića, Selakovića pa ni Vučića i Malog koji se s razlogom brinu da li će se naći u nekoj sledećoj optužnici.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
