Foto: Tanjug/Zoran Mirković
Na rafovima se uglavnom nalaze proizvodi iz zemalja kao što je Severna Makedonija. Građani se žale i na poskupljenje
U prodavnicama u Severnoj Mitrovici, opštini sa srpskom većinom na severu Kosova, po prvi put u posleratnom periodu, gotovo da nema proizvoda iz Srbije, piše „Radio Slobodna Evropa“.
Kako navode građani, sada „mimo svoje volje“ moraju da promene navike i počnu da kupuju proizvode iz drugih zemalja regiona.
Na rafovima se uglavnom nalaze proizvodi iz zemalja kao što je Severna Makedonija, ispričao je jedan od privrednika. Kako je objasnio, mlečne proizvode „Imlek“ iz Srbije zamenio je bitolski „Bimilk“, a umesto smrznute hrane „Frikom“, u ponudi je „Ledo“ iz Hrvatske.
„Idem malo gore, tražim, negde možda može da se nađe“, rekla je jedna od sagovornica kojoj najviše nedostaju „Imlekovi“ proizvodi.
Skuplje cene
Meštani Severne Mitrovice se žale i na poskupljenje, odnosno da iste proizvode plaćaju znatno skuplje nego meštani na jugu, pa tako cena dvolitarske flaše mleka košta 300 dinara. Prema rečima sagovornice Radio Slobodna Evropa, razlog zašto trgovci podižu cene je taj što sada građani nemaju izbora.
„Hleb u Južnoj Mitrovici je 50 dinara, a kod nas ja svaki dan dajem 70 dinara za osnovnu veknu. Ako hoću da to bude neka pogačica ili neki rezani hleb, onda ide i više do 120 (oko 1 euro)“.
Nekih proizvoda, kao što je feta sir, uopšte nema u lokalnim prodavnicama.
Nestašica srpskih proizvoda na severu Kosova je posledica odluke Vlade Kosova od 14. juna da zabrani uvoz robe iz Srbije. Kako je ranije saopšteno, takva odluka je doneta iz bezbednosnih, a ne ekonomskih razloga i nije poznato koliko dugo će ostati na snazi.
Ovo nije prvi put da kosovske vlasti donose odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije ili uvođenja taksi na istu, ali su se do sada koristili takozvani „alternativni putevi“ na severu Kosova za uvoz.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Slobodne Evropa.
A.E./Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
