Šešeljeva ostavka: Još jedan odlazak sa čela radikala

Da je neki drugi političar u pitanju, vest da posle više od tri decenije odlazi sa čela stranke bila bi, kako se to u novinarskom žargonu kaže, brejking njuz. Ipak, u slučaju predsednik Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja to nije slučaj.

On je na televiziji Happy, na kojoj je ionako čest gost na razne teme, rekao da će u maju ove godine biti održan „otadžbinski“ kongres stranke na kome će se birati novi predsednik radikala.

Najavljuje da će SRS u budućnosti ponovo biti jaka u Skupštini Srbije, ali bez njega na čelu.

„Ja što sam mogao da pružim, pružio sam. Narodu sam dosadio i više ne treba da smetam na vrhu stranke. Neko će novi doći na mesto predsednika i onda će stranka krenuti da obnavlja svoje redove“, kazao je Šešelj.

Već viđeno

Nije ovo prvi put da Šešelj najavljuje povlačenje sa čela stranke koju vodi još od njenog osnivanja.

Tako je posle izbora održanih u aprilu 2022. godine, kad SRS takođe nije prešao cenzus neposredno pred izbore smanjen na tri odsto, Šešelj najavio da na narednim neće predstavljati tu partiju kao njen prvi čovek.

„Ja sam sad u prilično lošem stanju. Na novim izborima verovatno će stranku voditi novi predsednik. Ne osećam se dobro, a već sam dva puta na izborima odbačen od srpskog naroda i ja sam to shvatio kao krajnje vreme da se povučem“, rekao je tada Vojislav Šešelj za prorežimski portal Alo, ali ni tada, kao ni sada, nije otkrio ko će ga naslediti na predsedničkoj funkciji.

Sada kaže da je on hteo da se povuče, ali da je to odbijeno na Centralnoj otadžbinskoj upravi SRS-a.

Tri decenije huškanja

Srpska radikalna stranka osnovana je 1990. godine i od tada je na njenom čelu Vojislav Šešelj

Tokom devedesetih godina prošlog veka isticao se ekstremističkim i šovinističkim izjavama prema nesrpskom stanovništvu. Organizovao je dobrovoljačke odrede koji su počinili brojne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Portal Istinomer piše da su, prema izveštaju Ujedinjenih nacija, dve jedinice koje su odigrale glavnu ulogu u kampanji etničkog čišćenja u BiH, «Četnici» povezani sa Vojislavom Šešeljem i «Tigrovi» povezani sa Željkom Raznjatovićem Arkanom. Šešeljevi sledbenici su vodili kampanju etničkog čišćenja i protiv manjina u Vojvodini i na Kosovu. Zalagao se za preseljenje stanovništva i etnički čiste države. Prema njemu zapadne granice Srbije se nalaze na liniji Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica.

Marta 1998. godine, nakon parlamentarnih izbora, Šešeljevi radikali formiraju koalicionu Vladu Srbije zajedno sa Miloševićevim socijalistima i partijom Miloševićeve supruge Mirjane Marković – Jugoslovenskom levicom.

Šešelj je tada izabran za potpredsednika Vlade, zajedno sa svojim najbližim saradnikom Tomislavom Nikolićem.

Haški osuđenik

Od 24. februara 2003. do novembra 2014. godine nalazio se u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Osuđen je na 10 godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Šešelj je nakon izricanje presude izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je „ponosan na sve zločine“ koji su mu, kako se izrazio, „pripisani“, te dodao da bi ih i ponovio:

„Ja ću sada preduzeti određene pravne mere da opovrgavam tu presudu, ali ono što je najvažnije na kraju je da sam ja ponosan na sve svoje pripisane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i u budućnosti sam spreman da ih ponovim“, rekao je Šešelj, koji ostaje na slobodi u Srbiji, jer je Veće zaključilo da je Šešelj odslužio kaznu tokom boravka u pritvoru od 2003. do 2014. godine.

U to vreme, uveliko je uplovio u politički život u Srbiji, iako je pušten na uslovnu slobodu radi lečenja, a srpska vlada od Haga nije dobila nikakav zahtev u vezi sa Vojislavom Šešeljem na privremenoj slobodi ili s njegovim povratkom u Hag. Sa svih strana nemo je posmatrana Šešeljeva propaganda kako se u Hag ne vraća pa da vidimo „ko će da mu stavi lisice“.

On se, kao i devedesetih, ponašao u skladu sa svojim zadatkom, nekako se saživeo u ulogu projekta, bilo Miloševićevog kako se tada pričalo, bilo danas Vučićevog. Ali i između toga. Postoje, naime, tumačenja prema kojima je njegova optužnica za Hag napisana u Beogradu uz sufliranje zapadnih ambasada kao deo važnog projekta slabljenja uticaja i rejtinga Srpske radikalne stranke. Dodatno je podgrejana u memoarima Karle del Ponte, koja je zapisala da joj je lično Zoran Đinđić rekao „vodite ga i ne vraćajte nam ga više“.

Iz Srpske radikalne Stranke nastala je Srska napredna stranka nakon što su je napustila dva Šešeljeva najbliža saradnika Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Šešelj za Nikolića nije štedeo uvrede i nagore epitete, prema Vučiću je bio daleko umerenije, čak ga je i hvalio.

Ostaće upamćen i po potezanju pištolja na studente.