Srbiji je potrebna mudrost, staloženost, razvijanje dijaloga,a nikako raspirivanje konflikata i angažovanje medijskih mašinerija za te potrebe, stoji u nacrtu teksta ostavke koji su novinarska udruženja uputili ministru informisanja Dejanu Ristiću
Predstavnici novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata predali su 2. avgusta ministru informisanja i telekomunikacija Srbije Dejanu Ristiću nacrt njegove ostavke, napisan tako da bi bilo dovoljno da ga Ristić jednostavno i bez mnogo razmišljanja potpiše, što bi sasvim sigurno bila najznačanija odluka koju je doneo od kako je stupio na funkciju.
Nacrtom ostavke koji su mu uputili, novinari su u mnogome pomogli Ristiću da shvati greške koje je napravio u svojoj dosadašnjoj, kratkoj, ali neslavnoj ministarskoj karijeri, čime su pokazali možda i nezasluženo razumevanje za zablude koje je Ristić marljivo gajio, nesvestan odgovornosti koju mu je ministarska funkcija donela.
Tekst ostavke koju su predstavnici novinarskih udruženja, asocijacija i sindikata predali Ristiću prenosimo u celosti:
„Želeo sam da sačuvamo profesionalno novinarstvo…”
„Poštovani predsedniče Vlade,
Usled najnovije medijske hajke na novinarku FoNeta Tamaru Skrozzu smatram svojom moralnom odgovornošću da podnesem ostavku na funkciju ministra informisanja i telekomunikacija.
Kao čovek koji se zalaže za očuvanje koncepta slobode govora smatram da je ovakav vid medijske hajke nedopustiv, i izražavam žaljenje što sam i ja njoj doprineo. U brzini se nisam dovoljno informisao i spočitao sam joj ono što ona nije izgovorila. To smatram svojom odgovornošću.
Koristim ovu priliku da se izvinim Tamari Skrozzi, ali i drugim medijskim profesionalcima koji su stali u njenu odbranu, a zatim bili izloženi medijskom blaćenju.
Hajka na Tamaru Skrozzu: Rađanje ministra Ristića iz duha režimskiih tabloida
Dolaskom na ovo mesto imao sam veliku želju da pokušam da doprinesem slobodi izražavanja, informisanju u javnom interesu, smirivanju tenzija u javnom prostoru i dijalogu, što sam na početku mandata i obećao javnosti, ali i novinarskim i medijskim udruženjima. Želeo sam da se zajedno založimo da sačuvamo profesionalno novinarstvo i očuvamo informisanje u javnom interesu. Nažalost, u ovih nešto manje od 100 dana mog ministrovanja, REM je doneo pravilnike koji nisu u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u RS (2020–2025), nastavljene su zloupotrebe u domenu projektnog sufinansiranja, novi Akcioni plan za pomenutu Strategiju i dalje nije usvojen, televizije sa nacionalnom dozvolom svakodnevno seju strah i šire govor mržnje koji je kažnjiv u Srbiji u većem broju zakona, tabloidi takođe, a broj ozbiljnih pretnji novinarima veći je nego što je ih je bilo u celoj prethodnoj godini i u velikoj meri je to posledica hajki koje se vode upravo u medijima koji se ne pridržavaju profesionalnih uzusa.
„Kao odgovoran i vaspitan čovek…”
Zbog svega toga, kao odgovoran i vaspitan čovek, profesionalan u obavljanju svih dosadašnjih javnih dužnosti, a u skladu sa članom 23 Zakona o Vladi, doneo sam jedinu racionalnu i časnu odluku u ovim okolnostima.
Podnosim neopozivu ostavku na poziciju ministra informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.
Osećam moralnu i profesionalnu obavezu da se najiskrenije zahvalim svojim saradnicima u našem nažalost kratkom radu.
Srbiji je potrebna mudrost, staloženost, razvijanje dijaloga, nikako raspirivanje konflikata i angažovanje medijskih mašinerija za te potrebe, ma sa koje strane dolazile.
Ostavka je lični čin“.
Tekst nacrta ostavke Ristiću su uputili predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Koalicije za slobodu medija i Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Asocijacije onlajn medija, Lokal pressa i Sindikata „Nezavisnost“.
Bilo bi i profesionalno i ljudski da Ristić na stranu ostavi zablude o svojoj nepogrešivosti i potpiše nacrt ostavke ne menjajući ništa u tekstu, uz zahvalnost profesionalnim novinarima koji su se potrudili da njegov odlazak sa ministarskog mesta bude potpuno decentan.
U tri niške gimnazije, dobar deo profesora odlučio je da prekine obustavu rada. Učenici „preuzimaju teret borbe sa nastavnika“, fizički blokiraju škole i poručuju: “Pravdu ne možemo nadoknaditi”
Univerzitetski profesori ostali su bez zarade, a nedavno je donesena i uredba kojom se reguliše njihov rad. Mnogi zaposleni u visokoškolskim ustanovama ove korake smatraju direktnim pritiskom
“Ćacija” je bilo i na studentskim protestima 1996/1997. Kako je prošao Nemanja Đorđević zvani Krmača, paradni student Mire Marković, koji je „samo hteo da uči“
Ko u ponedeljak, 31. marta, gde i u koje vreme protestuje zbog napada nožem na dekanicu Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović
Ruski operativci su navodno već stigli u Srbiju, dok američki FBI u odgovoru za „Vreme“ niti potvrđuje niti demantuje da je uključen u istragu huka i stampeda u Kralja Milana
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
