Foto: AP
Rusija je počela da koristi zatvorski sistem kao izvor ljudstva za vojsku nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Praksa vrbovanja i pritiska na zatvorenike da služe u Ukrajini mogla bi uskoro da se završi, ali ne zato što Rusija ima višak vojnika
Trenutni zakon u Rusiji brani vojsci da regrutuje osuđene zatvorenike. Međutim, budući da se broj stradalih Rusa u ratu sa Ukrajinom procenjuje na stotine hiljada, a ratu se ne nazire kraj, Ministarstvo odbrane predložilo je da se zakon promeni tako da se na desetine hiljada zatvorenika može poslati u Ukrajinu, piše Radio Slobodna Evropa.
„Moguće je da se počne sa regrutovanjem direktno iz zatvora“, rekao je za Radio Slobodna Evropa predstavnik organizcije „Rusija iza rešetaka“ koji je tražio da se njegovo ime ne objavljuje zbog sigurnosnih razloga.
Dodaje da bi moglo da prođe nekoliko meseci nakon što zakon bude usvojen da se u zatvorima uspostavi neophodna infrastruktura za regrutovanje zatvorenika.
Praksa vrbovanja i pritiska na zatvorenike bila je, i pre nego što je donet predlog zakona, veoma rasprostranjena. Tako je, recimo, ruska privatna plaćenička grupa Vagner dugo regrutovala zarobljenike za odlazak u Ukrajinu.
Veća šansa da prežive u zatvoru
Osuđeni diler narkoticima Artjom Bunjatov je dva puta bio pozvan da ode u Ukrajinu na ratište u zamenu za slobodu. Njegova majka upozorila ga je da ne pristaje na takve dogovore i da odsluži preostale tri godine kazne u zatvoru.
Prema njenim rečima, službenici Ministarstva odbrane obećali su mu da će izbrisati njegov dosije o kažnjavanju i da će dobiti posao nakon što odsluži obaveze na ratištu u Ukrajini. Pristao je na te uslove i prijavio se za odlazak na ratište.
Pored Bunjatova, regrutovane su još desetine hiljada zatvorenika tokom prethodne godine, što je pomoglo jačanju ruskih trupa u ključnom trenutku kada su bile bačene u centar borbi i pretrpele velike gubitke.
Prema procenama obaveštajnih službi sa Zapada, ubijeno je najmanje 20.000 ruskih zatvorenika dok su pokušavali da osvoje istočni ukrajinski grad Bahmut.
Rusija trenutno ima 266.000 osuđenika u zatvorima, a većinu čine muškarci, rekao je zamenik ministra pravosuđa Vsevolod Vukolov.
A.E/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
