Foto: FoNet
Ovog petka, simbolično, baš u godini jubileja velike slikarke, počela je adaptacija njenog muzeja skoro četiri decenije od kako je zatvoren
Ministarstvo kulture je saopštilo da je u petak počela sanacija i adaptacija Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića u Beogradu, naglasivši da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji, i da su „radovi započeti simbolično u godini obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke.“
Prilika da se počne adaptacija bilo je i ranije, jer, kuća u kojoj se nalazi Spomen-muzej (Ljubomira Stojanovića 25) je još 1986. proglašena neadekvatna za čuvanje i izlaganje dela velike slikarke i njenog brata velikog pisca, pa je od tada njihov Spomen-muzej zatvoren za posetioce. Svi artefakti i vredni predmeti iz ovog spomen-muzeja su prebačeni u Narodni muzej i njegov depo.
Spomen-muzej je proglašen za spomenik kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine. Zgrada se trenutno nalazi u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.
Foto: FoNetSanaciju i adaptaciju izvodi Narodni muzej Srbije, a plan je da ona bude završena tokom sledeće godine.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je Spomen-muzej otvoren.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
U danima pred 11. oktobar, pred 150. rođendan Nadežde Petrović, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković izjavila je FoNetu da ne zna šta će tačno biti sa Spomen-muzejom, ali da se radi na tome.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Šabac su, gde pod sloganom „Hoćemo li u Šabac na protest? Ho-će-mo” studenti u blokadi organizuju celodnevni protest, stigli maratonci iz Beograda i biciklisti iz raznih delova Srbije
U nedelju 1. juna, na nogama će biti 32 grada u kojima se organizuju protesti pod nazivom „Vostani Serbije“, a kako su otkrili studenti, u Beogradu će biti blokiran Brankov most i Gazela
Požarevac dočekuje studente. Kakav je život u ovom gradu gde se često gunđa, ali uvek glasa za vlast
U nedelju, 1. juna, navršava se sedam meseci od rušenja nadstrešnice novosadske Železničke stanice, a Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti za njeno urušavanje predstavila je izveštaj u kome se navodi da su rokovi skraćeni po instrukcijama iz Predsedništva Srbije
Zbog izraelske blokade ulaska pomoći, sto odsto stanovništva Gaze je u opasnosti od gladi, poručuju Ujedinjene nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский