Foto: AP
Evropski parlament poziva države članice da se sa Srbijom ostvari napredak u pregovorima samo ukoliko uvede sankcije Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama. Preporučuje se i preispitivanje evropskog novca koji dobija Srbija, kako bi se osiguralo da rashodi građana EU budu u skladu sa strateškim interesima Srbije
Na dnevnom redu plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu u utorak se diskutuje o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o stanju politike proširenja. Ocene za Srbiju nisu optimistične, s obzirom da EP poziva države članice EU da se napredak u pregovorima ostvari samo ukoliko se uvedu sankcije Rusiji i napravi opipljiv napredak u reformama.
U tekstu rezolucije zabrinjava i to što se poziva na preispitivanje fondova EU za Srbiju, posebno onih koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se „osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim interesima Evropske unije“.
S obzirom da su ove dve formulacije u nacrtu rezolucije o kojoj će se odlučivati u okviru nastale kao kompromis svih političkih grupacija u EP, uključujući i Evropsku narodnu partiju blisku SNS-u, gotovo je izvesno da će se ovaj deo rezolucije u ovom obliku danas biti i usvojen.
Iako rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, jednom kada se usvoje one predstavljaju zvaničan politički stav Evropskog parlamenta prema nekom pitanju. Prema dosadašnjem iskustvu, države članice itekako koriste nalaze Evropskog parlamenta kada donose odluku da li će se sa nekom državom napraviti pomak u evropskim integracijama.
Mada vlasti u Srbiji godinama unazad kritike Evropskog parlamenta relativizuju činjenicom da se ne radi o obavezujućem dokumentu, izvesno je da poslanici Evropskog parlamenta dolaze iz političkih partija koje formiraju nacionalne vlade širom Evropske unije.
Utisak je da se o obustavljanju fondova za Srbiju od početka rata u Ukrajini sve više govori. Tako je i nemački Bundestag početkom maja u zvaničnim smernicama svojoj vladi, pozvao na otežavanje pristupa fondovima EU za one kandidate neusklađene sa evropskim sankcijama – što je jedino Srbija.
Svake godine Evropska unija u budžet Srbija upumpa između 200 i 250 miliona evra novca poreskih obveznika građana Evropske unije. U proteklih 18 godina, Evropska unija kao najveći donator državi Srbiji dala je preko 3,6 milijarde bespovratih sredstava u različitim oblastima.
Bez obzira na to što 250 miliona evra manje ne bi značajno unazadilo srpsku ekonomiju, ukoliko bi države članice EU zaista prihvatile preporuke Evropskog parlamenta i obustavile EU projekte u zemlji, to bi u praksi značilo prekid pregovora Srbije o članstvu kakve poznajemo do sada.
S.P. / EWB
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
