img
Loader
Beograd, 2°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Vesti

Rezolucija EP: Sankcije Rusiji i preispitivanje EU fondova za Srbiju

22. novembar 2022, 16:17 S.P
Foto: AP
Srbija na preispitivanju: sa današnje sednice EP u Strazburu
Copied

Evropski parlament poziva države članice da se sa Srbijom ostvari napredak u pregovorima samo ukoliko uvede sankcije Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama. Preporučuje se i preispitivanje evropskog novca koji dobija Srbija, kako bi se osiguralo da rashodi građana EU budu u skladu sa strateškim interesima Srbije

Na dnevnom redu plenarne sednice Evropskog parlamenta u Strazburu u utorak se diskutuje o nacrtu rezolucije Evropskog parlamenta o stanju politike proširenja. Ocene za Srbiju nisu optimistične, s obzirom da EP poziva države članice EU da se napredak u pregovorima ostvari samo ukoliko se uvedu sankcije Rusiji i napravi opipljiv napredak u reformama.

U tekstu rezolucije zabrinjava i to što se poziva na preispitivanje fondova EU za Srbiju, posebno onih koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se „osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim interesima Evropske unije“.

S obzirom da su ove dve formulacije u nacrtu rezolucije o kojoj će se odlučivati u okviru nastale kao kompromis svih političkih grupacija u EP, uključujući i Evropsku narodnu partiju blisku SNS-u, gotovo je izvesno da će se ovaj deo rezolucije u ovom obliku danas biti i usvojen.

 

Iako rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, jednom kada se usvoje one predstavljaju zvaničan politički stav Evropskog parlamenta prema nekom pitanju. Prema dosadašnjem iskustvu, države članice itekako koriste nalaze Evropskog parlamenta kada donose odluku da li će se sa nekom državom napraviti pomak u evropskim integracijama.

Mada vlasti u Srbiji godinama unazad kritike Evropskog parlamenta relativizuju činjenicom da se ne radi o obavezujućem dokumentu, izvesno je da poslanici Evropskog parlamenta dolaze iz političkih partija koje formiraju nacionalne vlade širom Evropske unije.

Utisak je da se o obustavljanju fondova za Srbiju od početka rata u Ukrajini sve više govori. Tako je i nemački Bundestag početkom maja u zvaničnim smernicama svojoj vladi, pozvao na otežavanje pristupa fondovima EU za one kandidate neusklađene sa evropskim sankcijama – što je jedino Srbija.

Svake godine Evropska unija u budžet Srbija upumpa između 200 i 250 miliona evra novca poreskih obveznika građana Evropske unije. U proteklih 18 godina, Evropska unija kao najveći donator državi Srbiji dala je preko 3,6 milijarde bespovratih sredstava u različitim oblastima.

Bez obzira na to što 250 miliona evra manje ne bi značajno unazadilo srpsku ekonomiju, ukoliko bi države članice EU zaista prihvatile preporuke Evropskog parlamenta i obustavile EU projekte u zemlji, to bi u praksi značilo prekid pregovora Srbije o članstvu kakve poznajemo do sada.

S.P. / EWB

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

Tagovi:

evropske donacije Srbiji Evropski parlament u Strznuru sankcije Rusiji Srbija članstvo u EU
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Obrušavanje u Kragujevcu

28.novembar 2025. I.M./N.M.

Obrušavanje u Kragujevcu: Ko je izvodio radove bez dozvole

Na gradilištu u Kragujevcu je došlo do obrušavanja zemljišta, potpornih zidova i dela puta. Gradilište pripada kompaniji „RP invest 1980“, a firma je radila bez građevinske dozvole, piše Glas Šumadije

Žitelji Ćacilenda prvo su pretukli odbornika Skupštine Beograda Aleksandra Jovanovića a zatim nasrnuli i na njegovog advokata. Policija je ponovo bila pasivna.

Ćacilend

28.novembar 2025. Bojan Bednar

Ko snima, dobije pesnicu: Batinaši „Ćacilenda” napali prvo odbornika, a onda i njegovog advokata

Žitelji Ćacilenda prvo su pretukli odbornika Skupštine Beograda Aleksandra Jovanovića a zatim nasrnuli i na njegovog advokata. Policija je ponovo bila pasivna

Građevinarstvo

28.novembar 2025. I.M.

Uznemirujući snimci obrušavanja zemljišta kod Centra izvrsnosti u Kragujevcu

Fotografije objavljene na portalu Glas Šumadije prikazuju obrušavanje potpornih zidova i pristupne saobraćajnice kod kompleksa Centar izvrsnosti, gde je planirana izgradnja stambene zgrade, ali bez dostupnih informacija o investitoru i izvođaču

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure