Evropski parlament je na plenarnoj sednici u sredu usvojio rezoluciju o implementaciji zajedničke spoljne i bezbednosne politike za 2022. godinu, na osnovu izveštaja predsedavajućeg Odborom za spoljne poslove u Evropskom parlamentu Dejvida Mekalistera.
Očekivano je bilo da se u ovakvom dokumentu nađe poseban deo za Srbiju, koja je još uvek jedini kandidat za punopravno članstvo u EU koji odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji. Poslanici su, kao i u prethodne dve rezolucije od kako je počeo rat u Ukrajini, „izrazili žaljenje“ zbog nivoa usklađenosti Srbije.
Ponovili su svoj stav „da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo otvoriti tek kada Srbija pokaže posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“. Podsećaju u novoj rezoluciji evroparlamentarci da Srbija kao „zemlja koja teži evropskim integracijama“ mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU.
Za rezoluciju je glasalo 407 poslanika, među kojima su i oni iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je Srpska napredna stranka pridruženi član. Nisu evropski narodnjaci imali ni u prethodne dve rezolucije problem da dalji napredak Srbije na putu ka EU uslove sankcijama Rusiji i vladavinom prava.
Utisak je da je srpska politika prema Rusiji potrošila sve kredite SNS-a u sestrinskoj evropskoj partiji, te da je vreme tolerisanja i povlađivanja srpskim vlastima prošlo.
Kao i prethodne, ni ova rezolucija EP nije obavezujuća. Ona predstavlja preporuku evropskim institucijama i državama članicama. S obzirom da u Evropskom parlamentu sede poslanici koji dolaze i iz partija koje su na vlasti širom država članica EU, njihove vlade sigurno će ove dokumente uzimati u obzir kada budu donosile odluku da li će se sa Srbijom u junu napraviti pomak u pravcu EU ili ne.
Uvesti Dodiku sankcije
Osim Srbije, u rezoluciji EP ovog puta svoje mesto je našao i lider bosanksih Srba Milorad Dodik. Poslanici EP preporučili su da EU uvede ciljane sankcije protiv Dodika i drugih visoko rangiranih zvaničnika Republike Srpska zbog secesionističkih aktivnosti i retorike, kao što su to učinile SAD.
Još jedan prijatelj srpskih vlasti, Oliver Varhelji, spomenut je u izveštaju. Parlamentarci traže istragu o ponašanju komesara za proširenje zbog sumnje da Varhelji „namerno nastoji da zaobiđe i podriva centralni značaj demorkatskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje su u procesu pristupanja EU“.
Šta hoće ti licemeri
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u Davosu gde boravi na Svetskom ekonomskom forumu oštro kritikovao najnoviji izveštaj Evropskog parlamenta. Nazvao ga je „bezobraznim i bezobzirnim“, „neverovatnim“, rekao da oni, koji su ga usvojili, „imaju dvostruke standarde“ u vezi sa secesionizmom.
A naljutio se Vučić i što su se evroparlamenarci drznuli na Dodika, što osuđuju niz „eskalatornih poteza Srbije i aktera koje podržava Srbija“, u šta spadaju i „nelegitimne blokade, nasilni napadi i pretnja vojnom akcijom“. Usvojen je i amandan kojim se osuđuju „secesionistička retorika i aktivnosti u Bosni i Hercegovini“ i koji poziva na usvajanje sankcija zvaničnicima trećih dražava koji pružaju podršku secesionističkim politikama u BiH.
„A ima li gorih secesionista, odnosno podržavalaca secesionističkih politika od onih koji pozivaju na to, baš te 22 zemlje Evropske unije (koje su priznale Kosovo)”, zgrozio se Vučić u Davosu i upitao da li „ima kraja ljudskom bezobrazloku“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
