Rešešeljizacija Srbije: Turbo povratak Vojislava Šešelja

U ponedeljak Informer, u utorak Pink, u sredu Prva, u četvrtak Hepi, u petak ponovo Informer…Tako, otprilike, izgleda prosečna radna nedelja predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji u prethodnih nekoliko meseci, čini se, ima zagarantovano mesto u svakom studiju gde je potrebno oštro udariti po protivnicima režima.

Tamo Šešelj radi ono u čemu je više od 30 godina neprikosnoveni šampion – šešeljuje, znači da napada, preti, etiketira, laže, izmišlja, širi teorije zavere… Silno šešeljovanje zatim se prosečnom gledaocu Informera i Pinka u redovnim dozama sipa u mozak, gde se učauri i čeka pravi momenat da se propoveda dalje, u vidu Šešeljevih smatranja.

„Kaže Šešelj da…“, reči su koje i autorka ovog teksta čuje alarmantno često, uglavnom od starijih sugrađana i članova šire familije.

Šta ima da kaže četnički vojvoda Vojislav Šešelj, a da je vredno toliko da mu garantuje redovan televizijski prostor jedva malo manji od svog političkog posinka i najboljeg učenika Aleksandra Vučića?

Šešeljeve mudrolije

Pošto urednici režimskih televizija stoje u redu da čuju nekoliko Šešeljevih mudrosti, ponovno traženje i pregledanje njegovih skorašnjih smatranja bio bi dug i mukotrpan posao.

Srećom, radikali se na svojim društvenim mrežama redovno hvale izjavama svog predsednika.

Tako možemo nasumično odabrati nekoliko izjava Vojislava Šešelja kojima, izgleda, toliko diže rejting televizijama da ga zovu iznova i iznova.

„Kurvica golog trbuha zabranila najboljem studentu da uđe na fakultet?! Ona đubre jedno najobičnije da zabrani studentu odlikašu da uđe u zgradu fakulteta, a da vidimo njen indeks? Ne zna ni da objasni šta je to plenum. Glupača“, rekao je Šešelj 5. juna na Informeru.

Tri dana kasnije, na istoj televiziji: „Gde su naprednjaci našli takvu budalu Vladana Đokića i podržali ga za rektora ili pre njega onu Ivanku Popović?! Možete zamisliti ono čudovište da bude rektor univerziteta?! Đokić je pisao rad o obojenoj revoluciji u Londonu. On se spremao“.

Ima posla ko hoće da radi – Šešelj je uveče završio gostovanje na Informeru, odspavao i već narednog jutra se obreo u studiju televizije Prva. Tu je, posle uvreda, prešao na pretnje.

„Moraju se sa univerziteta odstraniti svi srpski izdajnici. Izdajnici ne mogu da vaspitavaju naše studente, ni naše učenike ni u osnovnim, ni u srednjim školama. Sa tim se mora raščistiti“.

Ovo su izjave predsednika Srpske radikalne stranke javno izrečene samo u prethodnih nedelju dana. S obzirom na učestalost njegovih gostovanja, moguće je da se nova mudrost izrodi u periodu od početka pisanja do okončanja ovog teksta.

Rešešeljizacija Srbije

U krugovima ljudi koji inače ne cene preterano Šešeljev lik i delo, poslednjih deset godina aktivnosti lidera Srpske radikalne stranke uglavnom se posmatraju posprdno – kao tužni pokušaji političara čije je vreme odavno prošlo da se ponovo vrati u igru.

U toj igri su ga u međuvremenu „prešišali“ mlađi, savremeniji, radikalniji od originalnih radikala.

„Eno, Šešelj opet nešto truje…“, čulo bi se povremeno od Šešeljevog povratka u Srbiju iz Haga, više usputno, kao da se radi o zanemarljivom teoretisanju penzionera ispred seoske zadruge.

Međutim, šešeljovanje je u proteklih nekoliko meseci toliko uzelo maha da se u realnom vremenu vidi kako dolazi do rešešeljizacije Srbije – Vojislav Šešelj ponovo iz političke irelevantnosti postaje bitan akter, ako ne na političkoj, onda barem na medijskoj sceni, na onim televizijama koje su gotovo deceniju i po oslonac ovog režima.

Vidi se to i po rečniku, stavovima i ponašanju onih koji dobijaju svoju redovnu dnevnu dozu Šešelja. Oni su u neprekidnom ratu sa izmišljenim neprijateljima, spremni su da golim rukama brane Srbiju, a pre svega Aleksandra Vučića, od imaginarnih izdajnika koji bi da je sruše, odriču se članova porodice koji ne dele njihov stav, a možda su baš neki od njih ti koji su zaista i proteklih meseci, iz ideoloških uverenja, fizički napadali neistomišljenike – udarali ih automobilima, napadali noževima i slično.

Rešešeljizacija Vučića

Paralelno sa rešešeljizacijom Srbije, dešava se i rešešeljizacija Vučića, koji se do sada svojski trudio da, zbog svojih zapadnih partnera, barem zadrži privid demokratije.

Kako vreme odmiče, a pobuna u zemlji se ne stišava, imamo priliku da uživo posmatramo spiranje plave evropske farbe sa ionako ofrlje obojenog crnog radikalskog šinjela predsednika Srbije.

Samo u prethodna dva dana, uhapšeno je i privedeno nekoliko univerzitetskih profesora, jedna dekanka, jedan student i jedan maturant – poslednji na dan svoje mature. Maturantu iz Kosjerića određeno je zadržavanje od 48 sati zbog navodnog napada na novinarku Informera. Istovremeno, građanima su počele da pristižu kazne zbog učešća na komemorativnim blokadama saobraćaja u trajanju od 16 minuta, u znak sećanja na nastradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Dok se represija pojačava, Vučić sa televizije poručuje građanima da „veruju svojoj državi“ i da će država „birati trenutak kada će u potpunosti da zavede red“.

Možda je, zato, rešešeljizacija pogrešan naziv kada je u pitanju Vučić. Deluje da se predsednik Srbije, ipak, iz petnih žila trudi da nadmaši svog učitelja.