Iako Zakon o elektronskim medijima jasno definiše nadležnosti REM-a, praksa pokazuje suprotno. Umesto nezavisnog nadzora, REM se sve češće vezuje za pasivnost i selektivno reagovanje, što izaziva zabrinutost javnosti i struke
Regulatorno telo za elektronske medije, skraćeno REM, godinama se pominje u javnosti kao institucija koja ne radi svoj posao i ne reguliše u dovoljnoj meri elektronske medije, tačnije televizije i njihov program. Temu REM-a ponovo su pokrenuli studenti koji su 14 dana blokirali rad RTS zahtevajući da se raspiše novi konkurs za članove Saveta REM što je Odbor za informisanje Skupštine Srbije uradio.
Prethodno je ovo pitanje bilo u centru pažnje kada su se menjali medijski zakoni, te je zahtev medijske zajednice bio da se uvrsti odredba o prevremenom prestanku mandata članova Saveta REM i izboru novih nezavisnih. Njihov mandat prestao je novembra 2024. godine, ubrzo zatim raspisan konkurs za novi saziv, ali se osmoro kandidata povuklo iz trke zbog neregularnosti pojedinih kandidatura.
Predsednica Saveta REM-a u prethodnom Savetu bila je Olivera Zekić, pre nje Goran Karadžić, aktuelni direktor RTV, koji je nasledio Porfirija, aktuelnog patrijarha.
A šta zapravo radi, odnosno treba sve da radi REM?
U Zakonu o elektronskim medijima piše da je REM „samostalna je nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštite i razvoja slobode mišljenja i izražavanja i slobodnog protoka informacija; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, obezbeđivanja pluralizma i zabrane diskriminacije i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa odredbama ovog zakona, na način primeren demokratskom društvu“.
REM bi, prema ovom zakonu, kako se dalje navodi, trebalo da između ostalog izdaje dozvole za pružanje medijske usluge televizije i linearne medijske usluge radija, bliže uređuje uslove i kriterijume za izdavanje dozvola, sprovodi kontrolu i nadzor nad radom pružalaca medijskih usluga i stara se o doslednoj primeni odredaba ovog zakona, izriče mere pružaocima medijskih usluga, odlučuje o prijavama u vezi sa programskim delovanjem pružalaca medijskih usluga, podstiče unapređenje dostupnosti medijskih usluga osobama sa invaliditetom, podstiče razvoj profesionalizma i visokog stepena obrazovanja zaposlenih u elektronskim medijima, kao i unapređenje uređivačke nezavisnosti i autonomije pružalaca medijskih usluga.
Članovi Saveta REM
Savet REM ima devet članova koji se biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatora. Član Saveta može biti samo lice koje ima ugled u javnosti, koje se svojim radom i aktivnostima zalagalo za slobodu izražavanja, slobodan protok informacija, ostvarivanje ljudskih prava, razvoj civilnog društva, unapređenje demokratije, poštovanje ustavnosti i zakonitosti, navodi se u Zakonu o elektronskim medijima.
Član Saveta može biti samo lice koje ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Prilikom predlaganja i izbora članova Saveta potrebno je voditi računa o principu rodne ravnopravnosti, napominje se u zakonu.
Ko mogu biti kandidati?
Kandidati mogu biti, prema zakonu, stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti REM.
Pod ovime se smatraju se lica u nastavnom ili naučnoistraživačkom zvanju koja imaju najmanje deset godina radnog iskustva u struci, na fakultetima na kojima se studira novinarstvo, komunikologija i mediji, u oblastima i naučnim disciplinama u vezi sa novinarstvom, komunikologijom i medijima, ukoliko studijski programi na tim fakultetima postoje najmanje 20 godina.
To mogu biti i novinari i urednici sa najmanje deset godina iskustva na poslovima proizvodnje i uređivanja sadržaja ili rukovođenja u elektronskim medijima, na radiju i televiziji, ali i stručnjaci koji imaju najmanje deset godina iskustva u poslovanju elektronskih medija, ili se bave medijskim tržištem, naročito pravnici, politikolozi, komunikolozi, sociolozi.
Kandidati za članove Saveta REM mogu biti i muzički umetnici, pisci, producenti, dramski i audivizuelni umetnici koji imaju najmanje deset godina iskustva u radu na programima elektronskih medija, ali i istraživači medija koji se najmanje deset godina bave istraživanjem medija na univerzitetima, institutima i drugim stručnim organizacijama ili organizacijama civilnog društva.
Članove Saveta bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, a to su zaštitnik građana, poverenik za ravnopravnost, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, univerziteti akreditovani u Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija, udruženja novinara koja imaju najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora.
Predlagači mogu biti i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja, udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, nacionalni saveti nacionalnih manjina, kao i crkve i verske zajednice.
Zakon propisuje i ko ne može biti kandidat. To su lica koja obavljaju javne funkcije, funkcioner u političkoj stranci, lice koje je vlasnik ili vlasnik udela pružaoca medijskih usluga, akcionar, član organa upravljanja i drugih organa, zaposlen, lice pod ugovorom ili lice koje ima interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima.
Ne može se kandidovati ni osoba koja je pravnosnažno osuđena za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci, kao ni neko kome je izrečena sankcija zbog neprofesionalnog i neetičkog ponašanja u obavljanju novinarske delatnosti.
Član Saveta bira se na period od šest godina i ne može biti ponovo biran.
Šta sve (treba) da rade?
REM, prema zakonu, vrši nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, s ciljem da se preventivnim delovanjem ili izricanjem mera ili preduzimanjem drugih radnji predviđenih ovim zakonom obezbedi zakonitost postupanja pružalaca medijskih usluga i spreče ili otklone povrede zakona ili štetne posledice po zakonom zaštićena dobra, naročito, sloboda izražavanja, ljudsko dostojanstvo, istinito i potpuno informisanje, medijski i politički pluralizam, dobrobit maloletnika, javno zdravlje, javnu bezbednost i zaštita interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga.
Oni konstantno ispituju da li emiteri ispunjavaju minimalne uslove za pružanje medijskih usluga i uslove pod kojima im je izdata dozvola, odnosno odobrenje za pružanje medijske usluge, što se posebno odnosi na vrstu i karakter programa.
REM prikuplja i analizira podatke i prati i analizira stanje u oblasti pružanja medijskih usluga putem neposrednog uvida u pojedine ili celokupne programske sadržaje (monitoringom programa), analizom programskog sadržaja, podataka, obaveštenja i dokumentacije pribavljene od pružalaca medijskih usluga, podataka pribavljenih od organa javne vlasti, udruženja i ustanova koje se bave praćenjem stanja u oblasti pružanja medijskih usluga, istraživanja javnog mnjenja, statističkih i drugih podataka, prikupljanja i analize upravne, sudske i poslovne prakse iz oblasti pružanja medijskih usluga.
Fizička i pravna lica, uključujući i pružaoce medijskih usluga, imaju pravo da podnose prijave REM u vezi sa programskim sadržajima pružalaca medijskih usluga, ako smatraju da se tim sadržajima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični interesi ili opšti interes, u cilju iniciranja pokretanja ispitnog postupka prema pružaocu medijske usluge.
Ako REM utvrdi da je pružalac medijske usluge povredio zakon ili obavezu koja proističe iz uslova navedenih u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijske usluge, , izriče mere zaštite, a to su opomena, upozorenje, privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja ili privremena zabrana objavljivanja oglasnih poruka, privremeno oduzimanje dozvole ili odobrenja za pružanje medijske usluge, ili trajno oduzimanje dozvole ili odobrenja za pružanje medijske usluge.
Privremeno oduzimanje dozvole, odnosno odobrenja za pružanje medijske usluge, u trajanju od jednog do sedam dana, izriče se emiter učini istu ili istovrsnu povredu zakona zbog koje mu je prethodno dva puta izrečena privremena zabrana objavljivanja programskog sadržaja, odnosno privremena zabrana objavljivanja oglasnih poruka.
Trajnoo oduzimanje dozvole moguće je ako učini istu ili istovrsnu povredu zakona zbog koje mu je prethodno izrečena mera privremenog oduzimanja dozvole, odnosno odobrenja.
Planirani doček studenata i građana koji su iz Novog Pazara pešice krenuli ka Novom Sadu biće održan u 20 časova kod Ada mola u Beogradu, saopštio je Zbor Banovo Brdo. Prvobitno je bilo predviđeno okupljanje u 18 časova
Opozicija u Inđiji kritikovala je direktore lokalnih škola što nisu ustupili prostorije studentima koji pešače ka Novom Sadu. U pismu ih optužuju da su se pokorili političkim naredbama umesto da pokažu solidarnost sa mladima
Lokalni funkcioner SPS-a u Vranju Darko Stanojević prostački je izvređao urednika portala „InfoVranjske" Mihajla Stojkovića i njegovu porodicu, nazvavši ga „prasetom sa izbuljenim očima". Povod za ovakvu reakciju bio je novinski tekst o mobingu radnika lokalnog zdravstvenog centra za odlazak na režimski miting. Reakcije nadležnih institucija, kao i do sada - nema
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa suprugom Tamarom boravi u zvaničnoj poseti Uzbekistanu. Pohvalio se da su ga dočekali sa velikim poštovanjem
Jedna osoba bila je na merama Bezbednosno informativne agencije tri i po meseca, prenosi Insajder. Prisluškujuću navodno tu osobu, BIA je u prostorijama PSG-a u Novom Sadu "slučajno" snimala 12 aktivista, pa je šestoro završilo u zatvoru, a protiv šestoro je raspisana poternica
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
