Foto: Wikipedia.org
Posle presude Višeg suda u Valjevu o „rehabilitaciji“ Nikole Kalabića, što je izazvalo brojne reakcije, Više javno tužilaštvo je podnelo žalbu Apelacionom sudu
Više javno tužilaštvo u Valjevu podnelo je žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, na odluku Višeg suda u Valjevu, kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića. Žalbom se traži preinačenje rešenja, i odbijanje zahteva za rehabilitaciju, koje je pre deset godina podnela Kalabićeva unuka Vesna Kalabić.
Da podsetimo, Viši sud u Valjevu je pre pet godina već doneo rešenje o „rehabilitaciji“, ali ga je Apelacioni sud poništio. U ponovljenom postupku isti sudija, dr Dragan Obradović koji je doktorirao na temi prekršaja u saobraćaju, je ponovo doneo odluku o „rehabilitaciji“.
U novoj žalbi se kaže da odluke Državne komisije za potvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača tokom Drugog svetskog rata, iz perioda od marta do septembra 1945, koje su se odnosile na Nikolu Kalabića, nisu donete protivno načelima pravne države i opšteprihvaćenim standardima ljudskih prava i sloboda, na šta se Viši sud poziva u odluci, te da Nikola Kalabić nema prava na rehabilitaciju.
U žalbi se kaže i da je odredbama Zakona o rehabilitaciji propisano da se ne mogu rehabilitovati pripadnici okupacionih snaga i kvinsliških formacija koji su izvršili, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata. Pod tim se podrazumevaju svi oni koje su sudovi i drugi organi Demokratske federativne Jugoslavije, i Federalne narodne republike Jugoslavije, kao i Državna komisija, proglasili da su ratni zločinci.
Na okolnost žalbe viši javni tužilac Dragana Marković je za portal „Kolubarske“ izjavila da je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je odlukom Državne komisije Nikola Kalabić proglašen za ratnog zločinca, te da niko, kako stoji u žalbi, pa ni istoričari, ne može da daje pravne kvalifikacije značaja odluka Državne komisije, kada je to Zakonom o rehabilitaciji jasno propisano, kao i da je neosnovano stanovište Višeg suda da su odluke o Kalabiću kao ratnom zločincu bile motivisane političkim i ideološkim razlozima.
Podsećamo da je Kalabić, odnosno njegove jedinice, optužen za brojne zločine, pored ostalog za pokolj civila u Vraniću kod Beograda, kao za to što su njegovi četnici 1942. na Debelom brdu, koje je se nalazi između Valjeva i Bajine bašte, živog, na ražnju ispekli Živana Đurđevića, koji je među prvima proglašen za narodnog heroja.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu traže preispitivanje odluke po kojoj je bez obrazloženja smenjena profesorka Jelena Martić sa mesta načelnice u Institutu za majku i dete, i zamenjena koleginicom sa dva meseca iskustva
Kako su javili pojedini mediji, u pucnjavi na Novom Beogradu je ubijen Tadija Pantić, vođa Partizanove navijačke grupe iz Zemuna
Završen je protest beogradskih studenata u blokadi organizovan godinu dana nakon incidenta u kojem su napadnuti studenti FDU, zbog čega još uvek traže pravdu
Zvanični Instagram nalog pokreta „Kreni-Promeni“, sa više od 336.000 pratilaca, ugašen je jutros bez ikakvog upozorenja. Iz pokreta poručuju da je ovo deo šire strategije režima da utišava kritičke glasove, naročito u trenutku masovnih studentskih i građanskih protesta
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
