Rizik od opasnosti za nezgode koje donosi kupanje i providba na rekama povećan je tokom letnjih meseci.
Komandir rečne policije, Miloš Kostić naveo je za RTS da je plovidba građana na rekama u poslednjih nekoliko godina znatno intenzivnija i da je kršenje propisa u znatno većem obimu.
Utisak komandira policijske ispostave za bezbednost na rekama PU Beograd, Miloša Kostića je da učesnici nisu dovoljno svesni rizika koji vlada na rekama.
„Naši građani moraju da vode računa o pravilima plovidbe, da poštuju plovidbene znakove i da pre svega plove van plovnog puta kako ne bi ugrozavali plovidbu teretnih brodova čiji saobraćaj je znatno inztenzivniji tokom cele godine“, naglasio je Kostić za javni servis.
Česta je pojava na gradskim rekama da građani čamcima dođu na sredinu i onda skaču i kupaju se.
„To je apsolutno zabranjeno. Ako se kupamo tokom plovidbe, može doći do ugrozavanja bezbednosti. Elisa čamca može naneti jako teške povrede i ugroziti život“, naglasio je Kostić.
Kontrole policijskih službenika vrše se tokom celog dana, a veliki apel za sve građane je da ne ostaju do kasnih sati na rekama, jer je u tim trenucima plovidba izuzetno složenija, vidljivost smanjenja i samim tim je opasnost ugrožavanja bezbezdnosti povećana.
„Pitanje je da li je posada broda uopšte videla čamac“
Prema rečima nautičara, ronioca i dobrog poznavaoca beogradskih reka Marka Hure, na rekama važe propisi i pravila, a problem nastaje kada se ljudi toga ne pridržavaju.
„Poslednjih godina je dosta ljudi kupilo čamac, ali nisu svi vešti u njegovoj vožnji. Iako bi trebalo da za upravljanjem čamca vlasnik položi ispit, kao i za svako vozilo, pojavljuje se sve više vlasnika plovila koji nemaju položeno i time ugrožavaju i sebe i druge. Sava i Dunav su plovni putevi, rekama ne plove samo čamci, već i ozbiljni, ogromni brodovi. Pitanje je da li je posada broda koji je učestvovao u nesreći koja se dogodila, uopšte video čamac. Zbog toga treba izbegavati noćnu plovidbu, a ako se neko reši da noću sedne u čamac, nikako ne treba da ide sredinom reke, već sa strane, što bliže obali. Prvo, ne nalazi se na plovnom putu i na putu velikih brodova, drugo, u slučaju nepredviđene situacije, prevrtanja ili upadanja u vodu, mnogo će lakše doplivati do obale“, objasnio je Hura za portal Nova.
Posada brodova često ni ne vidi šta je ispred njih, pogotovo ako se ispred nalazi barža sa teretom. One se oslanjaju na radar, ali pitanje je da li je neko od članova posade uvek pored ekrana i da li će prepoznati da li je ispred čamac, pogotovo ako je manji, ili deblo drveta koje plovi nizvodno.
„Bitno je da čamac bude dobro osvetljen, belim svetlom pozadi, zelenim i crvenim napred, na pramcu. Nažalost, vlasnici se toga ne pridržavaju uvek. Takođe, nikada ne ulazite na čamac bez prsluka za spasavanje i to dobro vezanog. Ne znam koliko puta je to ponovljeno, ali se ljudi i dalje ne pridržavaju tog propisa, koji im može spasiti život. Na moj čamac ne može da se uđe bez prsluka. Treba imati u vidu da reka nije isto što i more, mnogo je surovija. Vidljivost je manja, postoji struja koja nosi, ljudi ne treba da precenjuju svoje plivačke sposobnosti jer reka ne prašta greške“, rekao je Hura.
Nikako ne upravljati čamcem u alkoholisanom stanju
Kao i kod svake vožnje, ni upravljanje čamcem ne trpi alkohol. A na reci je on čak i opasniji, kao i korišćenje narkotika, jer je čoveku koji upadne u vodu ili mu se čamac prevrne, mnogo teže da se orijentiše gde je površina i u kom pravcu treba da pliva.
„Pričalo se da će rečna policija početi da testira vozače čamaca na alkohol, ali to nije zaživelo. Uopšte, rečna policija je manje prisutna na rekama nego što bi trebalo, verovatno zbog manjka čamaca i ljudi.
Dešava se da zaustavljaju plovila i kontrolišu ih da li imaju sve papire i da li koriste prsluke za spašavanje, ali bi policija trebalo da bude još prisutnija na rekama“, objašnjava Hura.
Izvor: RTS/Nova
