Foto: Ivan Dinić/Nova S
Manojlović je Zelenoviću zamerio da je “prekšio dogovor” da se zahtevi protesta neće proširivati i rekao da će se oni izjaloviti ako se svake nedelje budu dodavali novi zahtevi. Zelenović je negirao da takav dogvor postoji i rekao da stvar sa 100.000 ljudi na ulicama sada „treba zakucati“ dodatnim zahtevima da se hitno donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u dolini Jadra jednom za svagda i smene članovi i šefica REM-a
Protesti koje je organizovala nekolicina ekoloških organizacija protekle dve subote bili su najmasovniji u protekle dve decenije. Na pedesetak punktova u Srbiji su prve subote na jedan, a druge na dva sata, bile blokirane saobraćajnice, raskrsnice, magistralni putevi, mostovi. U Beogradu je bio blokiran autoput kod Sava centra.
Vlastima su bila postavljena dva uslova za prekid blokada: Izmena Zakona o referendumu – koji je već stupio na snagu i po kome je već raspisan referendum u januru za izmene Ustava u oblasti pravosuđa – i povlačenje Zakona o eksproprijaciji.
Pod pritiskom protesta ministar finansija Siniša Mali je po nalogu predsednika države Aleksandra Vučića najavio da će u četvrtak Zakon o eksproprijaciji biti vraćen Narodnoj skupštini na doradu. Uprkos izjavama Vučića da “ulica dok je on živ neće određivati politiku Srbije” i da će taj zakon “verovatno potpisati”, vlast je ustuknula pred neočekivanom masovnošću i dobrom organizacijom protesta.
Utisak jedinstva velikog broja različitih pokreta, organizacija i političkih partija koji su učestvovali u blokadama, narušili su u nedelju u “Utisku nedelje” aktivista pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i lider Zajedno za Srbiju i bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Reditelj Srđan Dragojević je sedeo između njih dvojice uglavnom izložen unakrsnom neslaganju.
Manojlović je Zelenoviću zamerio da je “prekršio dogovor” tako što su on i njegovi partneri proširili broj zahteva protesta na smenjivanje šefice Regulatornog tela za elektronske medije Olivere Zekić i svih njegovih članova i po hitnoj proceduri donošenje zakona koji bi za sva vremena zabranio iskopavanje litijuma u dolini Jadra.
“Ako svi mnogobrojni učesnici u protestu budu dodavali svoje želje pretvorićemo se u džuboks”, rekao je Manojlović. On je podsetio na protest “1 od 5 miliona” kada se od silnih zahteva više nije znalo za šta se šeta.
Konstatovao je da se protest zbog toga izjalovio, te da bi sada, kada su Vučića “saterali uza zid”, novi zahtevi samo razvodnjili protest i Vučiću dali priliku da izvrda iz ove situacije.
Manojlović je rekao i da je građanima “konačno potrebna jedna pobeda” i da zato fokus treba zadržati na dva konkretna prvobitna zahteva.
Zelenović je odgovorio da je “dogovor bio da se dogovaraju”. On je rekao da su ljudi u tolikom broju izašli na ulice „zato što su besni“ i što im je dosta mnogo čega što se događa u društvu i politici, a ne samo zbog dva sporna zakona i Rio Tinta.
„Mi sa 100.000 ljudi na ulicama hoćemo da zakucamo stvar“, rekao je Zelenović. REM je okarakterisao kao „jedan od stubova vlasti“ i rekao da treba iskoristiti ovu energiju i „udariti“ i na njega.
Manojlović je je odgovorio da ne bi trebalo menjati taktiku koja donosi rezultate, te da protesti neće uspeti ako se svake nedelje budu dodavali zahtevi i da nekakve „govorancije ispred Skupštine ništa neće promeniti“, da se treba držati blokada puteva, jer je to ono što boli ovu vlast.
Zelenović je istrajao u mišljenju da sada odmah „jednom za svagda“ treba raskrstiti sa Rio Tintom i svim rudarskim kompanijama koje su bacile oko na litijum u dolini Jadra, jer je to ono što narod tišti, i pnovio da treba „zakucati stvar“.
Proteklih dana je bilo očigledno da Vučić i Srpska napredna stranka nemaju pravi odgovor na blokade puteva. Najavom nekakvih dopuna i izmena Zakona o eksproprijaciji koji bi u skupštinsku proceduru trebalo da uđu u četvrtak i budu gotovi do kraja godine, samo se dobija na vremenu.
Jedan od zahteva protesta, da se izmeni Zakon o referendumu, predsednik Srbije svakako teško da može da ispuni, jer u tom slučaju nikako ne bi mogao da sačuva imidž nepopustljivog i nepobedivog, pošto je taj zkon već potpisao.
Za narednu subotu ponovo su najavljene blokade puteva širom Srbije.
A.I./Nova S
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
