Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
U šturom saopštenju nakon razgovora pomoćnice američkog državnog sekretara za evropska pitanja sa predsednikom Srbije samo se u jednoj polurečenici navodi ono, što je svakako kao centralno pitanje bilo na stolu: odnos Srbije prema „situaciji“ u Ukrajini, tj. uvođenju sankcija Rusiji
Baš kao ni posle razgovora sa američkim senatorima iz Odbora za spoljne poslove Krisom Marfijem i Džin Šejhin i senatorom za oružane snage Tomom Tilisom, ni posle susreta sa pomoćnicom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije na nekoj od televizija „objasnio narodu da razume“ o čemu se radi. Američki senatori su se novinarima bili obratili u američkoj ambasadi u Beogradu i nedvosmisleno rekli da Srbija ako namerava da bude članica Evropske unije mora da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU. A u to spada i uvođenje sankcija Rusiji.
Ni Donfrid se nije obratila medijima, što je svakako bilo na molbu domaćina. U Prištini se u ponedeljak zajedno sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani kao što je uobičajno obratila medijima. Tu je bilo reči o „međusobnom priznanju Srbije i Kosova“.
Posle sastanka izdato je samo šturo saopštenje u kome se u pola rečenice navodi da je bilo razgovora i o odnosu Srbije prema situaciji u Ukrajini.
Što se tiče odnosa sa Kosovom, Vučić je tužio Prištinu da ne ispunjava odredbe Briselskog sporazuma.
I dalje: „Uspešna regionalna saradnja i borba za zajedničke ciljeve, najbolji je način za pripremu regionalnih država za članstvo u EU, ali i prilika da dostignemo evropske standarde pre učlanjenja“.
Upravo se iz izostanka izjava o gorućem pitanju koje je svakako bilo na stolu, a to je da Srbija uvede sankcije Rusiji, može zaključiti da je Donfrid u koferu donela set uslova neprijatnih za naprednjačku vlast. Koliko je Vučić dobio na vremenu da uradi ono što se od njega očekuje videće se dosta brzo.
Pritisak da se Srbija konačno opredeli na kojoj strani nove gvozdene zvese će biti sve je veći i iz EU i pojedinih članica Unije.
Da će SAD daleko odlučnije nastupati u Srbiji i u regionu bilo je jasno samim postavljanjem Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu, koga je američki predsednik Džo Bajden izvukao iz penzije da bi ga poslao nazad na Balkan.
Vučić se posle decenije nesvrstavanja našao u veoma neprijatnoj situaciji: ako uvede sankcije Rusiji pitanje je kako bi politički preživeo pritisak iznutra, a ako ih ne uvede pritisak koji bi došao spolja bi mogao da mu dođe glave. Odluka neće zavisiti od interesa Srbije, već od procene šta obezbeđuje veće šanse za opstanak na vlasti vladajuće garniture.
A.I./N 1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Moji stavovi poznati su svakome tko čita naše novine i portal. Oni, svakako, nisu tajna ni za RTS. Zato me je profesionalno i ljudski pogodilo da moj komentar, u kojem osuđujem tagetiranje urednika i novinara Javnog servisa, ova kuća iskoristi da preko mene zabije nož u leđa „Vremenu“
„Vreme“ je osudilo objavljivanje ličnih podataka i targetiranje novinara i urednika Radio-televizije Srbije, a ne studentsku blokadu RTS-a
U toku je peti dan blokade zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici u Beogradu i na Košutnjaku. Javni servis je bio prinuđen da promeni programsku šemu, a kako navode, rade u najtežim uslovima do sada. Podneta je i krivična prijava protiv studenata koji blokiraju zgrade RTS-a
RTS je podneo krivičnu prijavu protiv studenata u blokadi koji od 14. aprila blokiraju zgrade u Takovskoj i na Košutnjaku, saopštili su iz javnog servisa
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene u finansiranju fakulteta i više novca privatnim visokoškolskim ustanovama kako bi se razbio monopol državnih fakulteta. Profesori nekih privatnih fakulteta to vide kao razdor u akademskoj zajednici
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
