Foto: AP Photo/Efrem Lukatsky
Rusija nedeljama ciljano napada energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Oštećeno je oko 50 odsto ukupnih kapaciteta. Milioni ljudi periodično ostaju bez struje i grejanja. Zapadni saveznici šalju dodatnu humanitarnu pomoć u visini od jedne milijarde evra
Nakon bolnih poraza na liniji fronta, Moskva je prešla na drugu taktiku: sa sve hladnijim vremenskim uslovima sve su žešći napadi na energetsku inftastrukturu Ukrajine. Cilj je, očigledno, da se Ukrajincima koji se smrzavaju u mraku ubije volja za otporom i vlast u Kijevu tako natera za pregovarački sto.
Prošle nedelje se na Ukrajinu obreo ukupno osmi talas vazdušnih napada od početka rata nakon koga su, kako je na Fejsbuku napisao ukrajinski premijer Denis Šmihal, oštećene skoro sve toplane i hidrocentrale u zemlji. Milioni ljudi peridodično ostaju bez struje i grejanja.
Prema podacima Kijeva samo u novembru su ruske trupe na Ukrajinu ispalile 239 krstarećih raketa i aktivirale preko 80 dronova-kamikaza. Ukrajinska protivvazdušna odbrana, koja je dopremljena iz zapadnih zemalja, uspeva da presretne i neutrališe većinu projektila, ali na desetine njih pronalazi svoj cilj. Isto je bilo i tokom najnovijeg talasa vazdušnih napada 5. decembra kada je, opet jednom, došlo do masovnog prekida snabdevanja električnom i toplotnom energijom.
Ukrajinske vlasti su saopštile da su Rusi oštetili ili zauzeli oko 50 odsto elektroenergetskih kapaciteta u zemlji, na hiljade kilometara energetske, gasne i toplotne mreže, razvodne i toplotne stanice.
Nemački „Špigel“ prenosi da se posledice vide i iz svemira na slikama koje beleže sateliti NASA i NOAA koji registruju količinu svetla u Ukrajini. Isporuke gasa i električne energije u Ukrajini su u odnosu na 2021. smanjene za 30 do 35 odsto. U Vašingtonu, Londonu i Briselu niko ne sumnja da će Rusija nastaviti sa bombardovanjem ukrajinske energetske infrastrukture sve dok bude imala dovoljno krstarećih raketa i dronova-kamikaza.
Na međunarodnoj konferenciji posvećenoj Ukrajini u ponedeljak u Parizu su zapadni saveznici dogovorili dodatnu humanitarnu pomoć od jedne milijarde evra koja bi Ukrajincima trebalo da olakša da prebrode zimu.
„Generatori za struju su postali jednako važni kao oklopna vozila i panciri“, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
J.H./Spiegel/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije
