Foto: Unsplash
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Uprskos rodnoj zemlji, u Srbiji nema ko da je obrađuje. Sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Cena zemljišta po hektaru u Vojvodini se kreće oko 200 do 300 evra. To je prosek i nema mnogo odstupanja.
Prema rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad Miroslava Kiša, do sada je situacija bila takva da vlasnik zemlje koji je daje u arendu „tera“ cenu zakupa do maksimuma, a pritom uzima subvencije države iako nije on taj koji je obrađuje.
Kako „Blic“ piše, okolnosti su takve da, čak i da cene arende stagniraju, što nije slučaj, nema ko više da ih uzima u zakup.
Popis poljoprivrede je u toku. Prema onom poslednjem iz 2012. godine, na teritoriji Vojvodine bilo je registrovano ukupno 147.623 poljoprivrednih gazdinstava, što je iznosilo 21,2 odsto od ukupnog broja domaćinstava sa teritorije Pokrajine.
Neizvesnost nepodnošljiva
Kako je za „Blic“ rekao Kiš, poljoprivrednici dolaze u situaciju da nemaju taj luksuz da mogu podneti neizvesnost prihoda.
„Sve češće smo svedoci da mnogi otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo“, kaže on.
Prema njegovim rečima, sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Učešće vlasništva pravnih lica i preduzetnika u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava je u Vojvodini, u odnosu na ostali deo Republike, i pre 11 godina bio vrlo visok i iznosio je 23 odsto.
Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini iznosila je 10,9 ha. Veličina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini kod 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava je bila ispod pet hektara, a kod 10 odsto gazdinstava veća od 20 ha.
Z.S/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Naprednjačka vlast sve češće gubi svaki osećaj za meru. Sada je poslala agente BIA da zastrašuju zaposlene u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture koji smatraju da Vučić i bratija nezakonito ruše Generalštab. Partijska represija je sve ogoljenija
Inicijativa ProGlas će zajedno sa partnerima na lokalnom nivou u više od 20 gradova u Srbiji organizovati akcije pod nazivom „Zastani Srbijo"
Pripadnici policije učestvovali u međunarodnoj akciji „Mozaik 2024" usmerenoj protiv seksualne zloupotrebe dece na internetu. Ukupno je identifikovano 63 osumnjičenih, izvršeno 59 pretresa i otkriveno osam žrtava
Odbor za visoko obrazovanje SANU uputio je dopis Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete u kome naglašava da predlog za izmenu zakona ugrožava kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji
Osim sastanka premijera Aljbina Kurtija i Hristijana Mickoskog u planu je potpisivanja bilateralnih sporazuma
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su danas da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura. Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica
