Foto: Unsplash
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Uprskos rodnoj zemlji, u Srbiji nema ko da je obrađuje. Sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Cena zemljišta po hektaru u Vojvodini se kreće oko 200 do 300 evra. To je prosek i nema mnogo odstupanja.
Prema rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad Miroslava Kiša, do sada je situacija bila takva da vlasnik zemlje koji je daje u arendu „tera“ cenu zakupa do maksimuma, a pritom uzima subvencije države iako nije on taj koji je obrađuje.
Kako „Blic“ piše, okolnosti su takve da, čak i da cene arende stagniraju, što nije slučaj, nema ko više da ih uzima u zakup.
Popis poljoprivrede je u toku. Prema onom poslednjem iz 2012. godine, na teritoriji Vojvodine bilo je registrovano ukupno 147.623 poljoprivrednih gazdinstava, što je iznosilo 21,2 odsto od ukupnog broja domaćinstava sa teritorije Pokrajine.
Neizvesnost nepodnošljiva
Kako je za „Blic“ rekao Kiš, poljoprivrednici dolaze u situaciju da nemaju taj luksuz da mogu podneti neizvesnost prihoda.
„Sve češće smo svedoci da mnogi otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo“, kaže on.
Prema njegovim rečima, sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Učešće vlasništva pravnih lica i preduzetnika u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava je u Vojvodini, u odnosu na ostali deo Republike, i pre 11 godina bio vrlo visok i iznosio je 23 odsto.
Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini iznosila je 10,9 ha. Veličina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini kod 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava je bila ispod pet hektara, a kod 10 odsto gazdinstava veća od 20 ha.
Z.S/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ima isto ime i prezime kao kontroverzni biznismen s Kosova i zato se njegova firma našla na listi američkih sankcija. Zvonko Veselinović, penzioner iz Šapca kaže da nema nikakve veze s imenjakom
Iako je sto puta „pobedio“ izmišljenu obojenu revoluciju, Aleksandar Vučić još ne sme na izbore. I tako je ušao u tamni vilajet
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su danas da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura. Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica
