Foto: Unsplash
Poljoprivrednici otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. Iz Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad kažu da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, a neizvesnot opstanka je neizdrživa
Uprskos rodnoj zemlji, u Srbiji nema ko da je obrađuje. Sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Cena zemljišta po hektaru u Vojvodini se kreće oko 200 do 300 evra. To je prosek i nema mnogo odstupanja.
Prema rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Novi Sad Miroslava Kiša, do sada je situacija bila takva da vlasnik zemlje koji je daje u arendu „tera“ cenu zakupa do maksimuma, a pritom uzima subvencije države iako nije on taj koji je obrađuje.
Kako „Blic“ piše, okolnosti su takve da, čak i da cene arende stagniraju, što nije slučaj, nema ko više da ih uzima u zakup.
Popis poljoprivrede je u toku. Prema onom poslednjem iz 2012. godine, na teritoriji Vojvodine bilo je registrovano ukupno 147.623 poljoprivrednih gazdinstava, što je iznosilo 21,2 odsto od ukupnog broja domaćinstava sa teritorije Pokrajine.
Neizvesnost nepodnošljiva
Kako je za „Blic“ rekao Kiš, poljoprivrednici dolaze u situaciju da nemaju taj luksuz da mogu podneti neizvesnost prihoda.
„Sve češće smo svedoci da mnogi otkazuju zakupe, revidiraju ugovore, pa čak i prestaju da se bave poljoprivredom. A kako i ne bi? Ako uzmemo da jedna kifla u pekari košta koliko tri kilograma pšenice u otkupu, shvatićemo da je takvo stanje neodrživo“, kaže on.
Prema njegovim rečima, sve su ređi i oni poljoprivrednici koji su nekada unapred plaćali zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Učešće vlasništva pravnih lica i preduzetnika u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava je u Vojvodini, u odnosu na ostali deo Republike, i pre 11 godina bio vrlo visok i iznosio je 23 odsto.
Prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u Vojvodini iznosila je 10,9 ha. Veličina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini kod 70 odsto poljoprivrednih gazdinstava je bila ispod pet hektara, a kod 10 odsto gazdinstava veća od 20 ha.
Z.S/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su danas da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura. Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica
