Foto: AP
Ratarska udruženja iz Pančeva saopštila su danas da je prošlogodišnja zabrana izvoza žitarica i uljarica dovela do velikih zaliha i pada cene tih kultura. Ratari zahtevaju da država što pre preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza, grubo narušila tržišnu ekonomiju i stvorila velike zalihe žitarica
Organizacije „Pančevački ratari“, Asocijacija „Agrarni Forum“ i udruženje „Građanska Neposlušnost“ su navele da je cena pšenice pala sa 45 na 19 dinara po kilogramu i da se tom cenom i prosečnim prinosom ne može postići ni 70 odsto troškova proizvodnje.
“Osnovna materijalna supstanca se uveliko troši i već sutra može doći do obustave proizvodnje, ili ćemo i dalje sejati u korist sopstvene štete dok sasvim ne propadnemo – bankrotiramo. Mnogi su već ušli u ‘spiralu smrti’ jer ne mogu da vraćaju kredite bankama i tako došli u dužničko ropstvo, jer im sada banke rasprodaju imanje i poljoprivredno zemljište u bescelje da bi naplatili dugovanja“, navodi se u saopštenju.
Razlike u cenama i uvoz po damping cenama urnišu našu privredu, tvrde ratari, i dodaju da će zemlja postati zavisna od uvoza. Oni upozoravaju da bi država trebalo da reaguje poput Mađarske, Poljske i Slovačke koji su zabranili uvoz Ukrajinskih žitarica.
Svakom novom setvom vršimo ekonomsko samoubistvo
Poljoprivrednici su svesni da u ovim uslovima više ne mogu raditi, jer daljom setvom žitarica vrše ekonomsko samoubistvo!”, kažu oni.
Ratari zahtevaju da država što pre da preduzme određene mere, jer je, kako tvrde, sama uništila sopstveno tržište zabranom izvoza i grubo narušila tržišnu ekonomiju, i stvorila velike zalihe žitarica.
“Država stoji po strani i samo posmatra tiho umiranje proizvođača ne pokazujući nikakvo interesovanje za spas ratara.
Pošto se ovih dana u Skupštini razmatra usvajanje budžeta Srbije – smatramo da agrarni budžet mora biti deset odsto budžeta Srbije – koliko Agrar doprinosi stvaranju Bruto Društvenog Proizvoda. Tada bi bilo dovoljno novca za isplatu ratarima subvencije odnosno direktna davanja od 400 evra u dinarskoj protiv vrednosti po jednom Hektaru, kao što je u EU, odnosno u zemljama okruženja iz EU”, piše u saopštenju.
Z.S/013info
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Cena pšenice je dvostruko niža nego prošle godine, i kreće se oko 20 dinara po kilogramu, a to prema rečima poljoprivrednika ne pokriva ni troškove proizvodnje. Uz to, Srbija se suočava i sa ozbiljnim logističkim problemima kada je reč o izvozu žitarica
