img
Loader
Beograd, 0°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Vesti

Rat u Ukrajini: Šta ako meta budu komunikacioni sateliti

06. oktobar 2022, 14:22 J.H.
Foto: Wikipedia.org
Moguća meta napada: Komunikacioni satelit
Copied

Dok se zbog sabotaže gasovoda u Baltičkom moru grozničavo razvijaju nova bezbednosna rešenja za evropsku podvodnu infrastrukturu, prava slabost Evrope je zapravo u kosmosu, upozoravaju stručnjaci. A ko u ovoj situaciji može da isključi napade na komunikacione satelite

Zbog sabotaže na Sevrenom toku 1 i 2 evropske vlade grozničavo raspravljaju o boljoj zaštiti podvodne energetske infrastrukture. Veća opasnost se, međutim, krije negde sasvim drugde– u kosomosu, gde bi ciljano mogli da budu napadnuti sateliti, procenjuje nemačko Udruženje industrije BDI, a prenosi „Špigel“.

„Prava slaba tačka Evrope nije na dnu mora, već u vasioni“, kaže rukovodilac Saveznog udruženja industrije  i inicijative BDI New Space Matias Vahter za „Handelsblat“. Kao moguće mete on vidi satelite i njihove zemaljske stanice.

Ako bi se ta mreža sabotirala u nekoj većoj razmeri, urušio bi se integralni deo globalnog protoka podataka što bi izazvalo dalekosežne posledice, piše “Špigel”. Preko satelita ne ide samo civilna i vojna komunikacija, ili navigacija bez koje se ljudi sve manje snalaze u svakodnevnom životu, već bi smetnja usled napada uticala i na tranfere novca i trgovinu akcijama, pogodila bi, dakle, direktno i berze širom sveta.

Prenos podataka preko svemirskih stanica ima centralnu ulogu u funkcionisanju finansijskog sistema, objašnjava Matias Vahter, naročito kod transfera kapitala u vezi sa poslovima sa akcijama. Ako sateliti ispadnu iz pogona to bi u velikoj meri uticalo na kompletan finansijski system.

Sjedinjene Američke države, Evropska Unija, Kanada i Velika Britanija su na samom početku rata u Ukrajini u sklopu sankcija isključile Rusiju iz Udruženja za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT) koji je zapravo globalni sistem plaćanja. Tako su ruske banke odsečene od međunarodnog finansijskog sistema, onemogućene su im finansijske transakcije ili trgovina hartijama od vrednosti.

U Nemačkoj se čuju upozorenja obavešrajnih službi da sa dužinom trajanja sukoba i porastom eskalacije raste verovatnoća ruskog napada na infrastrukturu Zapada.

Sa ruskog stanovišta radi se o tome, da podrška Zapada Ukrajini bude što je moguće skuplja kako bi u društvu i u politici bila dovedena u pitanje. Mogu se očekivati i analogni i digitalni napadi, sve i svako može da se pretvori u oružje, i Zapad mora da bude spreman na to.

J.H./Spiegel

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Tagovi:

gps komunikacioni satelit napada na infrastrukturu rai i sabotaža rat u kosmosu rat u svemiru Rat u Ukrajini rat u ukrajini kosomos rat u ukrajini sabotaža rusija sabotaža infrastruktura sabotaža kosmos sankcije Rusiji sateliti finansijski sistem Sukob zapad Rusija zaštitat satelita
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Generalštab

29.novembar 2025. M. L. J.

N1: Ministar Selaković osumnjičeni u slučaju „Generalštab“

Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju

Javni servis

29.novembar 2025. M. L. J.

Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Za novog generalnog direktora RTS prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Obrušavanje u Kragujevcu

28.novembar 2025. I.M./N.M.

Obrušavanje u Kragujevcu: Ko je izvodio radove bez dozvole

Na gradilištu u Kragujevcu je došlo do obrušavanja zemljišta, potpornih zidova i dela puta. Gradilište pripada kompaniji „RP invest 1980“, a firma je radila bez građevinske dozvole, piše Glas Šumadije

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure