Foto: Wikipedia.org
Dok se zbog sabotaže gasovoda u Baltičkom moru grozničavo razvijaju nova bezbednosna rešenja za evropsku podvodnu infrastrukturu, prava slabost Evrope je zapravo u kosmosu, upozoravaju stručnjaci. A ko u ovoj situaciji može da isključi napade na komunikacione satelite
Zbog sabotaže na Sevrenom toku 1 i 2 evropske vlade grozničavo raspravljaju o boljoj zaštiti podvodne energetske infrastrukture. Veća opasnost se, međutim, krije negde sasvim drugde– u kosomosu, gde bi ciljano mogli da budu napadnuti sateliti, procenjuje nemačko Udruženje industrije BDI, a prenosi „Špigel“.
„Prava slaba tačka Evrope nije na dnu mora, već u vasioni“, kaže rukovodilac Saveznog udruženja industrije i inicijative BDI New Space Matias Vahter za „Handelsblat“. Kao moguće mete on vidi satelite i njihove zemaljske stanice.
Ako bi se ta mreža sabotirala u nekoj većoj razmeri, urušio bi se integralni deo globalnog protoka podataka što bi izazvalo dalekosežne posledice, piše “Špigel”. Preko satelita ne ide samo civilna i vojna komunikacija, ili navigacija bez koje se ljudi sve manje snalaze u svakodnevnom životu, već bi smetnja usled napada uticala i na tranfere novca i trgovinu akcijama, pogodila bi, dakle, direktno i berze širom sveta.
Prenos podataka preko svemirskih stanica ima centralnu ulogu u funkcionisanju finansijskog sistema, objašnjava Matias Vahter, naročito kod transfera kapitala u vezi sa poslovima sa akcijama. Ako sateliti ispadnu iz pogona to bi u velikoj meri uticalo na kompletan finansijski system.
Sjedinjene Američke države, Evropska Unija, Kanada i Velika Britanija su na samom početku rata u Ukrajini u sklopu sankcija isključile Rusiju iz Udruženja za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT) koji je zapravo globalni sistem plaćanja. Tako su ruske banke odsečene od međunarodnog finansijskog sistema, onemogućene su im finansijske transakcije ili trgovina hartijama od vrednosti.
U Nemačkoj se čuju upozorenja obavešrajnih službi da sa dužinom trajanja sukoba i porastom eskalacije raste verovatnoća ruskog napada na infrastrukturu Zapada.
Sa ruskog stanovišta radi se o tome, da podrška Zapada Ukrajini bude što je moguće skuplja kako bi u društvu i u politici bila dovedena u pitanje. Mogu se očekivati i analogni i digitalni napadi, sve i svako može da se pretvori u oružje, i Zapad mora da bude spreman na to.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
