Foto: AP Photo/Efrem LukatskyNakon što je Evropska komisija juče odlučila da ne produži embargo, Poljska, Slovačka i Mađarska saopštile su da od ponoći uvode jednostrano zabranu
Poljska, Slovačka i Mađarska saopštile su da od ponoći jednostrano uvode zabranu uvoza ukrajinskog žita.
Nakon što je Evropska komisija juče odlučila da ne produži embargo, Poljska, Slovačka i Mađarska saopštile su da od ponoći uvode jednostrano zabranu.
„Ovde i sada kažem – produžićemo zabranu uvoza ukrajinskog žita. Nećemo slušati Berlin, nećemo slušati Brisel, uradićemo to od ponoći“, rekao je premijer Poljske Mateuš Moravjecki, dodavši da je odluka Evropske komisije „štetna za poljske poljoprivrednike“.
U isto vreme je i mađarski ministar poljoprivrede Ištvan Nađ saopštio da će Budimpešta zabraniti uvoz 24 poljoprivredna proizvoda iz Ukrajine.
Spisak je već objavljen je u Službenom glasniku, a pored žitarica, na njemu se našlo goveđe, svinjsko, jagnjeće i kozje meso, živina, jaja, povrće, med i vino.
Uredba, koju je potpisao premijer Viktor Orban, stupa na snagu večeras u 23 časa, navodi se u odluci vlade.
Kako javlja slovački TV kanal „Markiza“, pozivajući se na Ministarstvo poljoprivrede, i ta zemlja od ponoći jednostrano produžava zabranu uvoza žitarica iz Ukrajine.
Evropska komisija odlučila je da ne produži ograničenje uvoza četiri vrste ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, ali je obavezala Ukrajinu da uvede mere kontrole izvoza.
Kijev bi 18. septembra trebalo da predstavi akcioni plan Evropskoj komisiji i susednim zemljama.
Premijeri Poljske, Mađarske, Rumunije, Slovačke i Bugarske su se krajem marta obratili predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen sa zahtevom da reši krizu izazvanu prilivom žitarica iz Ukrajine.
U pismu su naveli da su problemi koje imaju „povezani sa značajnim povećanjem ponude ukrajinskih proizvoda na tržištima članica EU, a posebno onih koja se graniče sa Ukrajinom“.
Tražili su da Evropska komisija zabranu produži najmanje do kraja godine, ističući da je isporuka ukrajinskog žita na njihova tržišta po damping cenama ranije nanela veliku štetu lokalnim poljoprivrednicima.
Ukrjina je jedan od najvećih agrarnih izvoznika na svetu. Pošto je Rusija bila blokirala uobičajne puteve, Evropska unija je pomogla Ukrajini da plasira, pre svega žito i uljarice, na svetska tržišta.
Brisel je pre oko godinu dana ukinuo carinu na određene ukrajinske poljoprivredne prozvode i ponudio alternativne puteve za njihov izvoz.
Ti „koridori solidarnosti“, međutim, nisu funkcionisali kako je EU to zamislila: umesto da stignu na daleka, južna odredišta ukrajinsko žito je završavalo na tržištima susednih država, pre svega u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj i obaralo cene domaćim poljoprivrednicima.
Poljska i Mađarska su na to samoinicijativno bile zatvorile svoje granice za agrarni uvoz iz Ukrajine i tako se zavadile sa Briselom jer je trgovinska politika u nadležnosti EU.
B.G./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na platformi X se nakon poslednjeg Utiska nedelje povela debata hoće li i pankeri posle izbora igrati kolo sa studentima. Da li su pank i kolo međusobno politički suprotstavljeni?
Beogradska javna komunalna preduzeća duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, tvrdi Centar za lokalnu samoupravu. Vlada Srbije je u septembru Gradu prebacila gotovo milijardu dinara iz budžetske rezerve zbog rizika od nelikvidnosti
Pokret "Mi - snaga naroda" ipak ne izlazi na izbore. A plan je bio sasvim drugačiji, da Branimir Nestorović okupi sve proruske partije u Srbiji. Kakve je to veze imalo sa Vulinom i da li je doktor koga je proslavilo podsmevanje korona virusu dopro do Kremlja? „Vreme“ piše o tome u novom broju
Posle optužbi SNS-a da je RTS „cenzurisao" intervju sa Aleksandrom Vučićem, javni servis se izvinio gledaocima. U Dnevniku koji je emitovan u 22 časa prikazan je ceo razgovor sa predsednikom Srbije koji se nalazi Njujorku
Od 21. septembra do 2. oktobra na Kosovu se održava vojna vežba „Štit hrabrosti 2026“. U vežbi učestvuju Kosovske bezbedonosne snage, vojske SAD, Hrvatske i Albanije, kao i Kosovska policija
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
