U Berlinu je predstavljeno preliminarno istraživanje o mentalnom zdravlju učesnika protesta u Srbiji. Rezultati pokazuju da su pritisci i nasilje povezani sa većim nivoom anksioznosti i stresa, ali i da kolektivni angažman i solidarnost mogu da podstaknu osećaj smisla, otpornost i posttraumatski rast
Dan uoči godišnjice najvećeg studentskog i građanskog skupa 15. marta 2025. u Beogradu, u centru Berlina održana je rasprava o jednoj temi o kojoj se retko priča otkako su studentski protesti počeli da menjaju svakodnevicu Srbije. Naime, koliko je ovo vreme ostavilo traga na psihičko zdravlje pre svega onih koji u pokretu učestvuju?
Jer, kako se moglo čuti na samom početku večeri, tokom svih ovih meseci od početka protesta često se govori o politici i političkim ciljevima, a manje o samim ljudima koji ovaj pokret nose, piše Dojče vele.
Okosnica rasprave, koju je organizovao berlinski psiholog Andrej Todorović, bili su preliminarni nalazi istraživanja o mentalnom zdravlju tokom studentskih i građanskih protesta u Srbiji, koje je sproveo tim istraživača sa filozofskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu i sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
Ljiljana Mihić i Sara Dojčinović sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu predstavile su na tribini preliminarne rezultate studije koji su pokazali neke očekivane, ali i pozitivno iznenađujuće nalaze.
Sara Dojčinović je na upit DW-a o tome koje su glavne spoznaje studije koja je sprovedena na 664 učesnika u januaru i februaru ove godine ukazala na to da susret sa svakodnevnim pritiscima i pretnjama ne mora u svakom slučaju da rezultira isključivo negativnim posledicama.
„Preliminarni rezultati pokazuju da je izloženost policijskom i parapolicijskom nasilju tokom protesta i blokada povezana sa lošijim pokazateljima mentalnog zdravlja, ali i da slika nije potpuno jednostavna“, kaže ona.
„Vidimo povezanost nasilja sa višim nivoima negativnog afektiviteta, anksioznosti, depresivnosti i simptoma PTSP, ali istovremeno, kada ih prati i veća socijalna podrška, dostupnost stručne podrške i kolektivni angažman, vidimo i više pozitivnog afekta i posttraumatskog rasta“, dodaje Dojčinović.
Kako pojašnjava, ljudi na teška iskustva ne reaguju samo kroz patnju, već istovremeno kroz odnos sa kolektivom i učešće u protestima „grade otpornost, povezanost i osećaj smisla“.
Jednostavno rečeno: ljudi se sa pritiscima nose mnogo bolje ako ih istovremeno nosi osećaj da nisu sami.
Aleksandar Dimitrijević, učesnik tribine i psiholog iz Berlina, objasnio je kako naročito kod mladih osećaj zajedništva može ublažiti negativna iskustva koja prate proteste od samog početka, a koja su pre svega povezana sa pritiscima, kako državnog aparata tako i dela javnosti.
Presudnu ulogu u tome ima osećaj da se napokon nešto može promeniti nabolje.
„U pravilu se ljudi psihički osećaju mnogo bolje kada imaju osećaj da stvari drže u svojim rukama. To se stručno zove locus of control. Ako sam prepušten tome da neko drugi odlučuje o svemu, u pravilu se osećam lošije“, kaže Dimitrijević i dodaje:
„Ovi mladi ljudi se osećaju dobro jer imaju osećaj da nešto doprinose, da nešto rade, da nešto od njih zavisi. Imaju nadu da će nešto promeniti i imaju osećaj podrške zajednice i to su sve divne stvari.“
Anja Azdejković i Emilija Lazarević sa Biološkog fakulteta u Beogradu potvrdile su gostima berlinske tribine taj osećaj. Za njih je poslednjih godinu dana, kako su rekle, najuzbudljiviji i najpozitivniji segment života.
„Praktično nas nose osećaji zajedništva i solidarnosti, i to ne samo među studentima nego i od strane građana“, rekla je Azdejković. Posebnu energiju daju mali gestovi građana poput znakova pažnje u obliku hrane ili jednostavno verbalne podrške, dodaje.
To potvrđuje i sama studija, kako za DW kaže Sara Dojčinović.
„U ovakvim kolektivnim i politički nabijenim okolnostima, kada ljudi vide da neko trpi nasilje ili nepravdu, to može da podstakne osećaj solidarnosti, potrebu da podrže jedni druge i zajedničko pronalaženje smisla“, kaže ova naučnica.
Na pitanje o „kondiciji“ studenata da svoj projekat sprovedu do kraja, odgovori su neodređeniji.
„Ovaj studentski protest je kvalitetan, masivan, ali bih rekao da je i protivnik mnogo opasniji nego protivnik iz devedesetih. Imam osećaj da ovi studenti donose veoma pametne i promišljene odluke i da su u potpunosti posvećeni stvari, ali ishod je teško predvideti“, zaključio je Dimitrijević.
Mnogo zavisi i od izdržljivosti učesnika protesta pred kojima je faza donošenja važnih odluka. Aspekt zajedništva, kako zaključuje Dojčinović, u odupiranju negativnim posledicama pritisaka može odigrati presudnu ulogu.
„Važno je naglasiti da posledice nisu jednoznačne, odnosno da odgovor ne mora biti ili-ili; ljudi mogu biti i iscrpljeni i osnaženi u isto vreme. Ono na šta naše istraživanje preliminarno upućuje jeste da socijalna, ali i stručna podrška, tu igraju ključnu ulogu.“
Uoči najavljene posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Čačku, na društvenim mrežama pojavio se poziv građanima da se okupe u centru grada. Nakon što je izašao iz prostorija TV „Lav", građani ga vređali i izviždali
Bivši šef kabineta Aleksandra Šapića je pravosnažno osuđen za davanje mita. Hoće li gradonačelnik Beograda sada ispuniti sopstveno obećanje i podneti ostavku?
Lider Srpske desnice Miša Vacić ponovo je u Rimu salutirao „rimskim pozdravom“, poznatom i kao fašistički pozdrav. Kakva je Vacićeva „spoljna politika“ i zašto je toliko fasciniran ideologijom koja je desetkovala Srbe
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
