Demokratska stranka
Srđan Milivojević je novi predsednik Demokratske stranke
Milivojević je u drugom krugu izbora pobedio dosadašnjeg potpredsednika DS Miodraga Gavrilovića, odlučeno je glasanjem delegata na Izbornoj skupštini održanoj u subotu
Ne smeta mu Beograd na vodi, trudiće se da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu. Od Beograda želi da u sledećih nekoliko godina napravi „dobro i lepo mesto za život“. Nije ni rusofil, ni evrofanatik, ni evropskeptik. Zalaže se za „jednu maksimalno racionalnu politiku“. Predvodi listu za beogradske izbore Srpske napredne stranke (SNS) čiji je potpredsednik postao prošle godine. Onaj drugi Aleksandar još uvek okleva da ga zvanično istakne kao kandidata za gradonačelnika Beograda
Aleksandar Šapić rođen je 1978. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu za menadžment i upravljanje, a magistrirao je i doktorirao na industrijskom menadžmentu Univerziteta Union. Pripada onom društvu političara čiji je doktorski rad doveden u pitanje, a sa Uniona nikada se nisu izjasnili da li je Šapićev doktorat plagijat ili nije.
Kaže da nikada nije insistirao na tome što je doktor nauka, a ovih dana tu titulu vidi kao pokušaj ismevanja. „To se obično radi kada tu osobu želimo da ismejemo, pa je onda nazivamo po stručnoj spremi, to jest, na osnovu stečenog obrazovanja i formalne kvalifikacije koju ono nosi“.
Za razliku od zvanja „doktor Šapić“, manje mu smeta nadimak „Gangula“, koji je dobio po epizodnoj ulozi u filmu „Kad porastem biću kengur“. „Nadimak Gangula sam dobio jer su zlonamerni ljudi želeli da me na taj način omalovaže i pogrdno me oslove, a ne shvataju da je to jedan od mojih velikih životnih uspeha“.
Pre nego što je počeo da se bavi politikom, bio je jedan od najboljih vaterpolista na svetu, pripadnik one generacije koja je vaterpolo učinila nacionalnim sportom. Najbolji je strelac u istoriji Jugoslavije, a Svetska federacija sporta i kulture proglasila ga je najboljim napadačem svih vremena.
Iz bazena u političke vode uplivao je krajem 2004. godine, a kasnije će priznati da je glavni razlog njegovog ulaska u politiku „to što je Boris Tadić preuzeo vođenje stranke i države“. Od 2009. godine bio je pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, sve do 2012. godine i prvog izbora za predsednika Opštine Novi Beograd na čijem čelu je i danas. Iz Demokratske stranke je istupio krajem 2014. godine, „ne zbog organizacije nego zbog ljudi“.
O uspešnosti Šapića u vođenju najveće beogradske opštine priča se naširoko. Miljenik je penzionera zbog čuvenih besplatnih izleta. Hvale ga i roditelji zbog besplatnih udžbenika i časova plivanja za decu. Međutim, poznate su i priče sa druge strane zakona, poput one o nameštanju tendera za pevača Vladu Georgijeva za doček Nove godine. Populističke mere i besplatni programi doveli su do neopravdanog trošenja opštinskih sredstava, a upravljanjem su sve nezadovoljniji i stanovnici Novog Beograda.
Pred izbore za gradsku skupštinu 2018. godine bio je na meti horski izvođenih uvreda predstavnika vladajuće partije. Gotovo da nema naprednjaka koji se tada nije okomio na Šapića. Zamerali su mu što je „produžena ruka Dragana Đilasa“, što je sa „Jeremićem opljačkao građane, a sada juriša i na gradsku kasu“, kao i što je „glasnogovornik lopovsko tajkunske koalicije“. Nakon toga je poručivao da nema dogovora sa SNS-om oko zajedničkog upravljanja Beogradom. „Mogu da budem ’sveti Petar’, ne gradonačelnik, tu dogovora nema. A dogovora nema jer sve ono za šta se mi zalažemo, suprotno je od onoga kako se oni ponašaju“.
Nije mu trebalo puno vremena da na sve zamerke, ali i svoja obećanja, zaboravi. Sredinom 2021. godine Šapić je napravio „transfer veka“. Svoju mladu političku organizaciju Srpski patriotski savez – SPAS osnovan 2018. godine, spojio je sa SNS-om i postao potpredsednik naprednjaka. „Otkada sam formirao SPAS u određenom trenutku sam shvatio da ne postoji razlika između politike SPAS-a i SNS-a“. „Brak veka“ kako je deo javnosti ocenio njegov dil sa SNS-om, nekadašnje opozicione kolege videle su kao dokaz da je Šapić deo iste korumpirane klike kao i vlast.
Aleksandar Šapić najavljuje da će se truditi da sve ono što je radio tokom proteklih godina u opštini Novi Beograd prenese na grad. Cilj mu je da „čoveku priđe što bliže, ali ne samo tokom mandata“. „Da pokušamo da lokalnu politiku spustimo još niže“. Širom Beograda otvoriće centre, „koji će biti jednako uređeni, gde će građani moći da dođu i provere šta se dešava u njihovoj opštini i daju svoje sugestije“.
Ne smeta mu Beograd na vodi, a ako bude gradonačelnik pokušaće da eliminiše „staro komunističko nasleđe“. Ne zna drugačije da radi „osim timski“, jer se „bavio ekipnim sportom“, mada u svom timu ne vidi Gorana Vesića. U sledećih nekoliko godina želi da napravi dobro i lepo mesto za život od Beograda.
Nije ni rusofil, ni evrofanatik, ni evropskeptik. Zalaže se za „jednu maksimalno racionalnu politiku“. Aleksandar Šapić je prvi na listi za beogradske izbore Srpske napredne stranke. Da li će znavično biti naprednjački kandidat za gradonačelnika Beograda, o tome će odlučiti drugi Aleksandar.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Milivojević je u drugom krugu izbora pobedio dosadašnjeg potpredsednika DS Miodraga Gavrilovića, odlučeno je glasanjem delegata na Izbornoj skupštini održanoj u subotu
Javni čas u centru Novog Sada održali su u subotu srednjoškolci kao znak podrške studentima i bunta protiv vlasti
Javno preduzeće Skloništa Srbije iznajmljuje prostor teretanama, dečijim igraonicama i skladištima. Dok vlast plaši građane atomskim ratom, niko nema pojma koliko ima skloništa
U Srbiji akušersko nasilje nije zasebno krivično delo. A trebalo bi da bude, kažu naše sagovornice. Danas se Tužilaštvo takvim slučajevima jedva i bavi
SAD za nekoliko dana uvode kompletne sankcije protiv Naftne industrije Srbije, zbog ruskog vlasništva, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Informer TV. Sankcijama će se pridružiti i Britanci
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve