Prvi maj: Kako da budete odgovorni prema prirodi

Portal Klima 101 dao je nekoliko saveta kako da, što više možete, poštujete prirodu.

Neretko, zbog čitave praznične gungule, infrastruktura ne može daa apsorbuje količine smeća koje se naprave. Zato je dobro da pri sebi imate nekoliko kesa za đubre koje ćete baciti u kante i kontejnere na putu ka kući.

A kako bi vaša hrpa smeća bila što manja, razmotrite opciju da na izlet ponesete čaše, tanjire i pribor za jelo koje koristite kod kuće, umesto onih jednokratnih, plastičnih varijanti koje bi nakon ukusnog obroka završile decenijama se raspadajući na deponiji. I slamčice od plastike valjalo bi da izbegnete.

Pre svega – savetujemo da se ponašate u skladu sa svojim mogućnostima pa ukoliko ne posedujete adekvatnu korpu ili torbu za nošenje stakla i keramike, dovoljno je da makar pribor za jelo bude metalni.

Prvomajski izleti su obično rezervisani za bogatu trpezu. Sudeći prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, prosečan stanovnik Srbije na godišnjem nivou baci preko 100 kilograma otpadaka od hrane, od čega je 27,7 kilograma jestivo.

Dok se najsiromašnija domaćinstva bore da napune stomake, prehrambeni otpad na deponijama emituje gasove sa efektom staklene bašte i zagađuje vodne resurse. Isplanirajte pažljivo koliko vam je hrane potrebno tih dana i potrudite se da onu koju vam preostane pojedete u narednom periodu ili podelite sa nekim. Bilo bi idealno da za pakovanje ostataka upotrebite višekratnu ambalažu, a nejestivi deo možete da kompostirate.

Naposletku, potrudite se da svoje mesto pod prvomajskim suncem ostavite onakvim kakvim ste ga zatekli, ili boljim. Pored toga što ćete ukloniti đubre, u slučaju da ste ložili vatru, pobrinite se da je potpuno ugasite zbog rizika od nastanka požara.

Ako neki od vaših komšija-izletnika nije jednako odgovoran, a vi imate vremena i volje, umesto dobacivanja loptom, razmrdajte se skupljajući smeće. Kalorije možete otopiti i tako – i to oko 160 za pola sata što je ekvivalentno kalorijskoj vrednosti nekoliko parčića hleba.

Važno je i da, ako ste u blizini stambenih objekata, ne budete previše glasni. Možda ste uostalom na svojoj koži osetili koliko to može da bude iritantno…

I vaš automobil može da bude od pomoći

S obzirom na to da su električni automobili i dalje retkost na našim ulicama, velika je verovatnoća da vozite četvorotočkaša na dizel ili benzin koji će vas dovesti do lokacije gde ste planirali da provedete 1. maj.

A uz primenu ovih nekoliko uputa možete smanjiti svoj doprinos klimatskim promenama i zagađenju vazduha. Svi se oni temelje na smanjenju potrošnje goriva – tako da će vam biti korisni i u post-prazničnim vremenima pogotovo uzimajući u obzir divljanje cena.

Da li ste znali da čak 71 odsto vozača u Evropi vozi sa nedovoljno naduvanim gumama? Ovo su zaključci kompanije Bridgestone koja je 2010. godine proverila 38 hiljada automobila iz devet evropskih zemalja. Pneumatici sa neodgovarajućim pritiskom se brže i neravnomerno troše, a mogu ugroziti i vašu bezbednost. Pored toga, ovo rezultuje u slabom otporu kotrljanja što dalje može da prouzrokoje veću potrošnju goriva.

Iako su nalazi nešto stariji, pružaju nam dobar uvid koliko se novca izgubi zbog jedne potpuno nevidljive stavke koja se može brzo ispraviti – količine vazduha u gumama. Autori kažu da je nebriga o pritisku u pneumaticima Evropljane tada koštala skoro tri milijarde evra zato što su vozači potrošili dve milijarde litara goriva više. Deset godina kasnije, gorivo je još skuplje. Ali ono što se nije promenilo jeste činjenica da ovaj udarac na svoj džep – i emisije više miliona tona ugljenika – možemo da sprečimo.

Dakle, pre nego što se upustite u prvomajsku avanturu, proverite koliko su vam pneumatici naduvani – i ukoliko već nije, neka vam ovo postane rutina na svakih dve nedelje. Ipak se gorivo ne troši samo za 1. maj!

Jedna studija iz 2020. pokazuje da, pri sporijoj vožnji, korišćenje klima uređaja povećava potrošnju goriva i do 59%. Ubrzavanje smanjuje doprinos hlađenja količini goriva koju će vaš automobil potrošiti – međutim, to svakako ne znači da, u slučaj vrućine, treba da nagazite gas već da probate da se rashladite otvarajući prozore umesto da uključite klima uređaj. I vozite odgovorno i u skladu sa propisima!

Dodatno, obratite pažnju i da ne pretrpate automobil s obzirom na to da veći teret znači i više potrošenog goriva – a samim tim i emisija ugljenika.

Najzeleniji roštilj

Nesumnjivo da je najzelenija moguća opcija za roštiljanje ta da na električnom grilu, koji se napaja iz solarnih panela, pripremite tikvice, patlidžan, brokoli, šparglu i papriku. Em se u ovom slučaju troši električna energija zelenog porekla, em je karbonski otisak povrća znatno manji u odnosu na kobasice i pljeskavice.

No, kako su solarni paneli kod nas i dalje retkost, a meso duboko ukorenjeno u našoj tradiciji proslave 1. maja, ovog puta osvrnućemo se na to koji je odabir roštilja je najbolji za životnu sredinu: onog na ugalj, gas, drvo ili struju.

Treba imati u vidu da je roštiljanje zapravo dosta manje štetno za našu planetu u poređenju sa našim drugim svakodnevnim aktivnostima – pa čak i sa pečenjem hrane u rerni. Na kraju krajeva, naravno da je negativan uticaj vašeg prvomajskog uživanja u hrani nemerljiv u odnosu na fosilnu industriju stoga na njoj počiva najveća odgovornost za zauzdavanje emisija ugljenika i drugih polutanata.

Ali ako želite da kupite novi roštilj, i bitno vam je da u jednačinu uključite i svoje okruženje, prema navodima američke kompanije Solarponics, od četiri navedene opcije najbolje bi bilo da izaberete gasni ili električni uređaj. Njima su autori teksta dali ocenu osam od deset. Sledi roštilj na drvo sa ocenom pet od deset, a na poslednjem mestu je roštilj na ugalj sa ocenom tri od deset koji oslobađa čak 105 puta više ugljenika nego propan i više zagađuje vazduh.

Uprkos posledicama, mnogi od nas ne mogu se odreći ukusa i mirisa dimljenog mesa. Zato bi bilo dobro, da kada roštiljate, vatru podložite najčistijim rešenjem. Ako imate dvorište, to može da bude slomljena grana drveta koju ste ostavili da se raspadne.