Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije gde su predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka u vezi sa boravkom porodice Tereh
Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije, u centru Beograda, gde su zvanično predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka kojom je porodica Tereh lišena boravišnih dozvola u Srbiji, prenosi N1.
Irina, Sergej i njihov sin Mark došli su u Srbiju 2019. godine iz ruskog grada Jaroslavlja gde je Sergej radio u školskom sistemu, a kratko vreme u opozicionoj upravi tog grada gde je bio odgovoran za obrzaovanje. Već pet godina ova porodica živi u Banji Koviljači gde su kupili kuću i napravili porodični hotel.
„Došli smo iz države, naše rodne države u kojoj su bila pokvarena prava državljana, sa nadom da smo ušli u pravnu evropsku zemlju. Nadam se da je Srbija takva zemlja i da ovde čuju glas svakog čoveka, da će biti zaštićena naša prava na život ovde. Mi smo više od pet godina ovde živeli, imamo puno prijatelja, puno drugara, i želimo ovde da nastavimo život“, izjavila je Irina Tereh za N1 ispred Predsedništva Srbije i podsetila da je porodica Tereh podnela tužbe Ustavnom sudu.
Još u decembru 2023. ova porodica obratila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pismo je ostalo bez odgovora.
Van Srbije na svakih 30 dana
Zbog toga što nemaju ni privremeni boravak, ni stalno nastanjenje ova prorodica mora svakih 30 dana da produžava vizu tako što napušta pa se vraća u Srbiju.
A sin je u mađuvremenu dobio privremeni boravak u Srbiji na osnovu vlasništva nad nepokretnošću, na osnovu posebno podnetog zahteva.
Irina Tereh je istakla da nikakvo zvanično objašnjenje nikada nisu dobili zašto im nije odobreno stalno nastanjenje, a ni privremeni boravak.
„Nemamo tačan odgovor. Stalno pitamo za objašnjenje, ali tačan razlog ne znamo”, rekla je Tereh.
I dodala: „Sve što imamo u ovom životu imamo u Srbiji, u Rusiji nemamo ništa. Ceo naš život je ovde.“
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Dvočasovna blokada prelaza Jarinje organizovana je zbog podrške narodu na Kosovu i Metohiji, uoči primene Zakona o strancima na Kosovu
Zborovi beogradskih opština u maršu „Svi u zborove“ obeležavaju godišnjicu građanskog udruživanja u zborove, a studenti razgovaraju sa stanovnicima mesta u kojima će biti održani lokalni izbori 29. marta
Aleksandar Vučić je prevazišao sopstvene opsenarske laži kada je srpske studente, koji se bore za vladavinu prava i uporište imaju u gradovima, uporedio sa Crvenim Kmerima koji su hteli da razore urbane sredine i stanovništvo i uspostave seljačku državu. Ili je prosto neznalica koja je sve pobrkala. Poređenje je toliko glupo da se valja podsetiti na neke činjenice
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
