Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije gde su predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka u vezi sa boravkom porodice Tereh
Rusko demokratsko društvo organizovalo je protestnu šetnju do pisarnice Predsedništva Srbije i Vlade Srbije, u centru Beograda, gde su zvanično predali otvoreno pismo stanovnika Banje Koviljače i Lozničkog kraja, kao i peticiju građana Srbije sa zahtevom da se zaustavi i preispita odluka kojom je porodica Tereh lišena boravišnih dozvola u Srbiji, prenosi N1.
Irina, Sergej i njihov sin Mark došli su u Srbiju 2019. godine iz ruskog grada Jaroslavlja gde je Sergej radio u školskom sistemu, a kratko vreme u opozicionoj upravi tog grada gde je bio odgovoran za obrzaovanje. Već pet godina ova porodica živi u Banji Koviljači gde su kupili kuću i napravili porodični hotel.
„Došli smo iz države, naše rodne države u kojoj su bila pokvarena prava državljana, sa nadom da smo ušli u pravnu evropsku zemlju. Nadam se da je Srbija takva zemlja i da ovde čuju glas svakog čoveka, da će biti zaštićena naša prava na život ovde. Mi smo više od pet godina ovde živeli, imamo puno prijatelja, puno drugara, i želimo ovde da nastavimo život“, izjavila je Irina Tereh za N1 ispred Predsedništva Srbije i podsetila da je porodica Tereh podnela tužbe Ustavnom sudu.
Još u decembru 2023. ova porodica obratila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Pismo je ostalo bez odgovora.
Van Srbije na svakih 30 dana
Zbog toga što nemaju ni privremeni boravak, ni stalno nastanjenje ova prorodica mora svakih 30 dana da produžava vizu tako što napušta pa se vraća u Srbiju.
A sin je u mađuvremenu dobio privremeni boravak u Srbiji na osnovu vlasništva nad nepokretnošću, na osnovu posebno podnetog zahteva.
Irina Tereh je istakla da nikakvo zvanično objašnjenje nikada nisu dobili zašto im nije odobreno stalno nastanjenje, a ni privremeni boravak.
„Nemamo tačan odgovor. Stalno pitamo za objašnjenje, ali tačan razlog ne znamo”, rekla je Tereh.
I dodala: „Sve što imamo u ovom životu imamo u Srbiji, u Rusiji nemamo ništa. Ceo naš život je ovde.“
Članovi delegacije Evropskog parlamenta obišli su izložbu „Jasenovac – trajna opomena“ u Narodnoj skupštini Srbije, čime su demantovali tvrdnje predstavnika vlasti da su odbili da prođu kroz centralni hol parlamenta zbog postavke o stradanju u ovom logoru
Dok se svetski poredak u Davosu rastače pod naletom fiks ideja Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić muku muči s krevetom
Sudija i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda. Njegovo ime se javnosti više vezuje za odbranu vlasti i napade na studente, nego za nezavisnost pravosuđa
Pošto su dobili potpise gotovo 400.000 ljudi, studenti u blokadi naredne subote organizuju akciju u Beogradu u okviru koje će biti moguće potpisivanje za sve one koji su bili sprečeni da popune papir krajem 2025.
Policija i Žandarmerija silom su sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu izbacili studente i profesore koji su blokirali zgradu zbog otkaza Jeleni Kleut. Vlast tvrdi da je intervencija bila zakonita. Opozicija i akademska zajednica upozoravaju na početak otvorene represije. Opomene stižu i iz Evropske unije
Postava o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
