Protesti pokrenuli mlade: 90 odsto bi izašlo na izbore, uprkos nepoverenju u sistem

KOMS je na osnovu preliminarnih rezultata ovogodišnjeg izveštaja procenio da bi trenutan broj mladih koji bi učestvovao na izborima iznosio za 20 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, izjavila je Adamov za FoNet.

Protesti i blokade univerziteta podigli su svest mladih za izlazak na izbore, smatra, i dodaje da je korišćenje prava glasa način da se stvaraju promene.

Kako navodi, gotovo 16 odsto stanovništva Srbije čine mladi od 15 do 30 godina. To ukazuje na činjenicu da je značajan broj mladih potencijalnih birača koji mogu da imaju uticaj na donošenje odluka.

Adamov je ocenila da taj procenat mladih smatra da im trenutni politički sistem ne pruža mogućnost da smisleno utiču na donošenje odluka.

KOMS će 12. avgusta objaviti rezultate „Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji“.

Ovaj dan smatra se Međunarodnim danom mladih, i KOMS svake godine od 2017. objavljuje izveštaj tog datuma.

Novine u rezultatima izveštaja

Preliminarni rezultati ovogodišnjeg istraživanja po prvi put pokazuju da većina mladih, njih 60 odsto, misli da je demokratija najbolji oblik vladavine.

„Takođe, po prvi put od 2017. godine većina mladih smatra da Srbiji nije potreban jak lider i vođa, što je bio ukorenjen stav gotovo od početka našeg istraživanja“, objasnila je Adamov.

Uobičajeni stav prema mladima u Srbiji menja se poslednjih meseci, smatra ona, dok traju studentski protesti.

„Sve se ređe čuju rečenice poput: „dok si pod mojim krovom, slušaćeš šta ti ja kažem“ i „šta ti znaš, još si klinac““, ističe.

Uprkos ustaljenom mišljenju, koje neretko omalovažava mlade, Adamov primećuje da se Srbija kao društvo menja i počinje da podržava to da su mladi „na čelu kolone“.

Adamov naglašava da društvene promene ne treba prepuštati isključivo mladima, jer su one odgovornost svih generacija.

Dodaje i da istraživanja iz godine u godinu pokazuju da su mladi nedovoljno uključeni u donošenje odluka na svim nivoima i da imaju nizak stepen poverenja u institucije i političare.

„Imamo veliki problem nerazumevanja. Kada pozivamo mlade na dijalog i pričamo o tome da nam je taj dijalog potreban da bismo se razumeli, vidimo da to u praksi izostaje“, podvukla je Adamov.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.