Vlasnici oko 130 plutajućih objekata u Beogradu u ponedeljak u podne krenuće u protesnu vožnju od Ušća preko Terazija, Slavije do Trga Nikole Pašića, podstaknuti nedavno raspisanim konkursom za splavove, po kome će na Savskom keju biti mesta samo za 30 splavova.
Kažu da su im uskraćena zakonska prava, da dve i po godine pokušavaju da se izbore za njih, a da je konkurs dokaz neustavnost propisa na kojima se temelji zakup vodnog zemljišta u Beogradu. Tvrde da nadležne institucije nisu odgovorile ni na jedan dopis njihovog pravnog tima.
Ivana Blagojević, advokat, kaže da je najveća prepreka u rešavanju problema u priobalju Zakon o vodama koji, za razliku od Ustava, dopušta da se vodno zemljište da u zakup.
„Izmenom ovog zakona iz 2018. godine po prvi put je predviđena mogućnost zakupa vodnog zemljišta. Ta odluka je suprotna Ustavu Republike Srbije koji predviđa samo sticanje određenih prava kao što su zakup i koncesija za dobra u opštoj upotrebi, ali ne i za dobra od opšteg interesa, gde su voda i vodno zemljište. Dobra iz opšteg interesa ne mogu biti predmet prometa i zakupa“, objašnjava Ivana Blagojević.
Vlasnici splavova smatraju da je sporna i odluka o utvrđivanju početne visine zakupa. Blagojević kaže da je to odluka Vlade iz 2019. godine, i „da se njome grubo diskriminišu svi plutajući objekti u gradu u odnosu na iste u Vojvodini i ostatku Srbije“. Navodi da je cena zakupa vodnog zemljišta u Beogradu je „od 500 – 1.250 odsto veća od cene u Vojvodini“, kao i da se u Smederevu na primer zakupnina uopšte ne plaća. Odgovor od Ustavnog suda o ovome nisu dobili.
Zatim, navode i da je Plan mesta za postavljanje plutajućih objekata donet bez javne rasprave. Blagojevićeva podseća da je peticiju protiv Plana potpisalo tri puta više građana nego što je potrebno, ali je Plan ipak izglasan.
Advokat Vesna Josić smatra da je gradonačelnik Aleksandar Šapić obmanjivao javnost izjavama da su splavovi nelegalni.
„Ogromna većina plutajućih objekata ima sva potrebna dokumenta, osim jednog, a to je lokacijsko rešenje, za čije izdavanje je nadležan isključivo Grad. Grad ne izdaje lokacijska rešenja od 2001. Isključiva odgovornost za to što beogradski plutajući objekti nemaju lokacijska rešenja jedino je na Gradu, a ne na vlasnicima.“
Josić kaže da je „gruba neistina“ i izjava „gradonačelnika da splavovi ne plaćaju nikome ništa. Nedvosmisleno može biti dokazano da oni plaćaju sve što je zakonom propisano – sve pripadajuće poreze, troškove struje, vode, drugih komunalija“.
Plutajući objekti biće maksimalne površine 700 kvadrata, dok je početna cena godišnje zakupnine 2.300 dinara po metru kvadratnom. To znači da će budući zakupci za 12 meseci morati da izdvoje najmanje 14.000 evra za prostor na Savskom keju. Zakup se daje na tri godine.
„Kada to šetalište bude gotovo ono će biti, a to mogu subjektivno da kažem i kao Novobeograđanin, čak i lepše od Beograda na vodi – kazao je gradonačelnik Šapić početkom novembra najavljujući raspisivanje konkursa.
Planirano je da sutrašnji protest traje do 16 časova.
S.Ć./Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
