U Smederevskoj Palanci mnogi se plaše vlasti. Pa ipak, izlaze na ulice. U štrajku je jedna od osam škola, a drugde nastavnici kažu da se ne usuđuju. Reporterka „Vremena“ prenosi utiske
Tri poluizgorele sveće, one za groblje, jedna kutija za jaja, nekoliko crvenih šaka iscrtanih na papiru i transparenti ispred ulaza u prostorije Srpske napredne stranke u Smederevskoj Palanci.
Tako je završen subotnji protest podrške studentima u ovom mestu, osamdesetak kilometara južno od Beograda.
Bio je ovo drugi skup, ali za razliku od prethodnog, meštani Smederevske Palanke, osim studentima, podršku su pružili i zaposlenima u Muzičkoj školi „Božidar Trudić“.
Niža muzička škola u tom gradu jedina je u Smederevskoj Palanci i okolini u kojoj većina nastavnika poslednjih nedelju dana ne održava nastavu – 29 od 38 zaposlenih odlučilo je da se pridruži ostalim prosvetnim radnicima koji ne drže časove, ali i zahtevima studenata koji su širom Srbije u blokadi više od dva meseca.
„Pridružujemo se studentima u njihovim zahtevima i mislimo da su to zajedničke vrednosti koje delimo“, kaže za „Vreme“ jedan od nastavnika muzike u ovoj školi, koji je želeo da ostane anoniman.
U Smederevskoj Palanci nema fakulteta, a nastava se redovno održava u sve tri srednje i četiri osnovne škole, kao i u njihovim seoskim odeljenima.
Aplauz za muzičku
Dvadesetdevetoro nastavnika muzike nepokolebljivo ne drži nastavu ovih dana. Prećeno im je otkazima, dolaskom inspekcije, ali ništa od toga nije razlog da donesu drugačiju odluku i vrate se u učionice.
„Bilo je pretnji otkazima, pa se pominjao dijalog, pa smanjene zarade, onda da će školska godina biti produžena zbog našeg štrajka, a neće biti zbog skraćenog prvog polugodišta. Mi smo u našem saopštenju rekli da je i to jedan od naših razloga za pobunu. Ako ministarstvo može da skraćuje polugodište kako njima odgovara, a onda mi moramo da se snalazimo, zaključujemo ocene, organizujemo ispite, onda i mi možemo da obustavimo nastavu, kao znak borbe za nešto u šta verujemo“, kaže nastavnik u školi „Božidar Trudić“.
Nastavu su obustavili 20. januara, kada je počelo drugo polugodište. Na dnevnom nivou odlučuju kako će se raditi narednog dana.
U tome ih podržava direktorka, ali devetoro nastavnika u školi nastavu održava redovno. To, kažu oni koji su u štrajku, ne pravi raskol među nastavnim osobljem, a oni koji su u štrajku su složni i, kako kažu, čuvaju leđa jedni drugima.
„Kako je sve krenulo, kolege nam se pridružuju, malim ili velikim koracima. Još neke škole su najavile razne oblike protesta, tako da očekujemo da će još kolega ova naša borba ohrabriti“, kaže jedan od nastavnika koji ovih dana ne drži časove.
Ipak, bojazan postoji i među onima koji ovih dana ne rade.
„Straha uvek ima na obe strane. Mislimo da je trenutak da se kroz štrajk istraje.“
Podršku im pružaju roditelji učenika, ali i drugi sugrađani.
U subotu (26. januar) dobili su poseban aplauz, pred zgradom škole, kada ih je nekoliko stotina sugrađana pozdravilo tokom protesta održanog u ovom mestu.
„Mi smo navikli na aplauze, ali nam uvek znače i lep je osećaj, pogotovo toliko ljudi koji verovatno i nemaju veze sa muzičkom školom, ali su osetili potrebu da nas podrže i svi ti ljudi koji su došli ovde ispred škole.“
Zajedno su otpevali himnu Srbije.
Povodom štrajka u ovoj školi ranije se obratio i predsednik opštine Nikola Vučen.
Objavivši da su na teritoriji opštine sve osnovne i srednje škole nastavile nastavu početkom drugog polugodišta, rekao je da se kolektiv muzičke škole „Božidar Trudić“ većinom glasova odlučio na obustavu nastave i dodao da većina zaposlenih u toj školi nije sa teritorije opštine.
Istina je da većina zaposlenih u ovoj školi dolazi iz drugih mesta.
Palanka (ni)je ustala
Ulice u Smederevskoj Palanci subotom su obično pune prolaznika. Puni su i kafići duž pešačke zone. Subota je i pijačni dan u ovom mestu, ali ova subota bila je i dan protesta u gradu.
Nekoliko stotina meštana okupilo se na gradskom trgu kod fontane u znak podrške studentima koji protestuju duže od dva meseca tražeći odgovornost za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
U pozivu na protest pisalo je da je posvećen i podršci nastavnicima muzičke škole.
Noseći transparente „Nisi nadležan“ i „Ja hoću život, bolji život“, crvene rukavice i pištaljke, okupljeni su se uputili kolovozom nekoliko stotina metara dalje do raskrsnice Ulice Vuka Karadžića i Trga heroja.
Tu su zastali zaustavljajući saobraćaj na 15 minuta u tišini, odajući počast stradalima u rušenju nadstrešnice u Novom Sadu.
Među okupljenima je Zoran Maričić jer mu je, kako kaže, dozlogrdilo da živi „u vremenu gde nema sistema, gde jedan čovek vlada, jedan čovek odlučuje, gde narod nema glas, gde ljudi ginu zbog javašluka“.
Grad u kome živi nije većinski ustao, a kaže da je tako jer mnogi zavise od vladajuće Srpske napredne stranke i plaše se da ne budu viđeni na skupu.
„Dobijam privatne poruke od ljudi koji mi kažu da ne smeju da izađu na proteste zbog njihove dece. Mene to još više motiviše da budem ovde i da se nadam da će možda na izborima, gde ih niko ne gleda, glasati drugačije“, kaže Maričić za „Vreme“.
Nekoliko trenutaka kasnije, sa megafona se proglašava tišina. U tišini stoji nekoliko stotina ljudi – od studenata do penzionera.
Ovo je drugi skup organizovan u ovom mestu, a na prethodnom je, kažu očevici, bilo manje ljudi.
„Ljudi su ovde dosta uplašeni, jer smo mi mala sredina, ali se izgleda polako bude. Drago mi je da se ljudi sve više drže zajedno i da smo solidarni i da shvataju da samo kroz zajedništvo možemo da dođemo do cilja, a to je pravedna i slobodna država“, kaže za „Vreme“ Vuk Đorđević, jedan od organizatora protesta.
Jedini u stroju
Među transparentima izdvaja se onaj na kome su iscrtane note i simbolična podrška nastavnicima muzičke. Nosi ga Dušan Grašić, učitelj u Osnovnoj školi „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci.
On je jedini koji u toj školi ne drži nastavu. „Mislim da sam jedini prosvetni radnik u Palanci koji ne drži nastavu, uz nastavnike muzičke škole“, kaže za „Vreme“ Grašić.
U školi u kojoj radi nema podršku, ali mu je pružaju upravo nastavnici muzičke škole, kaže.
Plaši se, dodaje, ali ne otkaza, već toga da iskaže sopstveno mišljenje.
„Plašim se da javno iznesem sve ono što mi smeta, zbog toga što ne želim da moja deca budu na ovakvim skupovima za nekoliko godina. To je i najmanji strah, zapravo. Mnogo veći je strah da će biti negde van zemlje.“
Komentarišući pretnju ministarke otkazima kaže: „Sve po zakonu, ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu.“
Na skupu je još jedan nastavnik, ali on, nevoljno, nije u štrajku.
„Velika većina nastavnika u mojoj školi je za proteste, ali mislim da se dosta njih plaši da ne izgubi posao i da su ljudi neodlučni u pravom trenutku kada treba to da pokažu“, kaže Željko Đokić za „Vreme”.
U školi u kojoj radi nastava se redovno održava.
Ako vam je dobro, onda ništa
Palanka nekada je bila među malobrojnim opštinama u kojima je na vlasti bila Demokratska stranka, iako je na republičkom nivou raspored bio drugačiji.
Predsednik opštine bio je tada Radoslav Milojičić Kena, sada narodni poslanik Srpske napredne stranke.
U to vreme, Kena se hvalio time što u njegovoj opštini vlada opozicija.
Kasnije se politička situacija promenila. U Smederevskoj Palanci zavladao je SNS, a kasnije je i Kena preleteo u tu partiju.
Palanka je nekada bila poznati industrijski centar. Većina meštana radila je u fabrici „Goša“ koja je u međuvremenu propala, a ako pitate Palančane, većina se sa setom seća tog vremena kada se živelo dobro.
Danas, okupljeni na skupu, kažu da je u ovom mestu „katastrofa”.
Loš život i stanje u državi izvelo ih je na ulicu, kažu sagovornici „Vremena“.
„Ovde sam zato što nam nije dobro u ovoj državi, korupcija je prevršila sve granice normale, ako uopšte u korupciji može da bude neke normale“, kaže za „Vreme”, Nikola Paunović, jedan od okupljenih.
Pojašnjava da je u Palanci teško. „Za sve mora da se poznaje neko ko je naravno nekim čudom u SNS-u. Svi smo u nekakvim problemima“, kaže Paunović.
On u petak (24. januar), kada je u Srbiji vladao takozvani generalni štrajk, nije radio. Lokal u kom radi među malobrojnima je koji tog dana nisu otvorili.
Pošto su prošli pored muzičke škole na kojima su iz grupe izašli nastavnici te škole i vratili se u zbornicu, okupljeni su produžili do obližnjih prostorija SNS-a.
Upravo na tom mestu, u glavnoj gradskoj ulici, subotnji protest je zvanično završen, uz uzvike negodovanja predsedniku države i oblepljivanje ulaznih vrata transparentima.
Odatle se većina okupljenih uputila gradskim šetalištem do fontane, mesta na kome je skup i počeo.
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Nepoznati počinilac je prišao ekipi N1, zatražio od njih da ne snimaju Ćacilend, a potom im razbio kameru. Sumnja se da je napadač jedan od ljudi iz KRIK-ove baze podataka
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u četvrtak je potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što kandidat za premijera Gljauk Konjufca ni u drugom pokušaju nije uspeo da formira vladu
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
