Zahtevi radnika su obustavljanje procesa ukidanja trolejbusa, garancija da Depo Dorćol neće biti predat privatniku, kupovina sto novih savremenih trolejbusa kao i preispitivanje ugovora kojim su GSP oduzete linije 100, 300, 400 i 700
Radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) „Beograd“ okupili su se u četvrtak u 10 sati u ispred pogona „Dorćol“ u ulici Kneginje Ljubice 29 odakle su se uputili se prema Trgu Republike gde su blokirali saobraćaj na 30 minuta kao znak upozorenja zbog toga što im nisu ispunjeni zahtevi za obustavljanje ukidanja trolejbusa u javnom saobraćaju i kupovinu novih vozila.
Radnicima su se prethodno pridružili studenti Elektrotehničkog i Mašinskog fakulteta, koji su peške stigli do pogona na Dorćolu, da bi ih podržali u današnjem protetstu.
Studenti su napravili improvizovanu pumpu, nose maketu trolejbusa na kojoj piše „Generalni štrajk“, transparente sa napisima „Mašinci protiv mašinerije“ i uzvikuju „Studenti uz radnike“ i „Pumpaj!“, „Ne damo trole“.
Istaknute su i poruke,„Zatvor alo“, „Čekajući metroa“,„Kažem zajedno i mislim zajedno“ i „Protest radnika GSP“.
Šetalica ispred povorke studenata je „Sledeće stajalište: štrajk“, a radnika GSP „Trolejbusi nisu problem, oni su heroji grada“.
Šta traže radnici
Zahtevi radnika su obustavljanje procesa ukidanja trolejbusa, garancija da Depo Dorćol neće biti predat privatniku, kupovina sto novih savremenih trolejbusa kao i preispitivanje ugovora kojim su GSP oduzete linije 100, 300, 400 i 700.
Prethodni protest radnika, kada su ujedno i predati zahtevi gradskoj upravi, održan je 5. februara.
Ivan Banković iz sindikata „Centar“ tada je izjavio da dogovorom radnika gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević i sekretar Sekretarijata za javni prevoz Radovan Kremić kao nadležni organi imaju rok 14 dana da odgovore na zahteve radnika.
Uložene desetine miliona evra
Banković je ranije za „Vreme“ istakao da su u trolejbusku infrastrukturu u proteklih dvadesetak godina uložene desetine miliona evra i da je „najmanji problem“ da se nabave nova vozila nakon toliko ulaganja.
„Trolejbusi uopšte nisu prevaziđena tehnologija, jedini problem sa tim podsistemom gradskog saobraćaja koji mi imamo su vozila, a to je najjeftiji deo trolejbuskog saobraćaja“, rekao je Banković.
On je naveo da je u Beogradu je u poslednjih dvadesetak godina uloženo je nekoliko desetina miliona evra u razvoj trolejbuske infrastrukture, odnosno na ispravljačke stanice, kontaktnu mrežu, žice, stubove i tehnološke i tehničke kapacitete za održavanja.
Ocenio je da je „najmanji problem“ da se nabave vozila nakon ulaganja toliko novca iz budžeta Grada Beograd u trolejbusku infrastrukturu, posebno zbog toga što trolejbusi imaju znatno duži vek trajanja u odnosu na elektrobuseve.
„Trolejbus može bez problema da radi 15 godina. S druge strane, kapacitet električnih autobusa je mnogo manji, i oni u proseku mogu da prime 15 do 20 odsto manje putnika nego trolejbusi. To se vidi i na već postojećim linijama elektro buseva Eko 1 i Eko 2. Ti autobusi zbog baterije i ostalih komponenti imaju takve šasije da mogu da prime manje putnika“, rekao je Banković.
Političku scenu Srbije karakterišu izražena polarizacija i dugotrajne tenzije između vlasti, predvođene predsednikom države Aleksandrom Vučićem, smatra parlamentarna skupština Saveta Evrope
Dijaspora je sada zainteresovana da učestvuje u odlukama koje se tiču budućnosti i sadašnjosti Srbije u mnogo većoj meri nego ikada do sada, kaže pisac Gojko Božović
Ogroman broj građana je bio neposredni akter događaja, a oni pokušavaju da napravite konstrukciju da su sve to nekakvi simulanti i to još organizovani, kaže pravnik Rodoljub Šabić o saopštenju VJT o „zvučnom topu“
Zlatanović je jedan od prvih koji su na društvenim mrežama postavljali lažne objave u vezi sa „zvučnim topom“
Od slavlja na TV Informer u kome ga je advokat Vladimir Đukanović, prema tvrdnjama mnogih, prvi put javno pomenuo već 15. marta 2025. godine, preko potpunog negiranja njegovog postojanja do optužbi da su studenti planirali i oranizovali „simulaciju“ njegove upotrebe – tako se razvijalo „izveštavanje“ režimskih medija o „zvučnom topu“
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
