Foto: (AP Photo/Frank Franklin
Nemački kancelar Olaf Šolc smatra da je sastav Saveta bezbednosti, koji ima pet stalnih članica, SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju – zastareo. I SAD i Rusija za proširenje
O reformi Saveta bezbednostu UN i potrebi da SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju ne budu jedine stalne članice govori se već duže vreme.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, govorilo se i o tome da bi upravo Rusija mogla da bude izbačena iz njega.
Sjedinjene Američke Države izašle su sa predlogom da Savet bezbednosti bude proširen ulaskom šest stalnih članica bez prava veta.
Saglasnot da je potreba reforma Saveta bezbednosti stagla je i iz Moskve.
„Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo bi da se reformiše kako bi se povećala njegova efikasnost“, saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
I nemački kancelar Olaf Šolc založio se za reformu Saveta bezbednosti UN. Šolc nije eksplicitno ponovio želju Nemačke da dobije stalno mesto u najvišem telu UN, ali je podsetio da je Nemačka drugi najveći finansijer UN posle SAD, kao i da je utrostručila svoje obaveze za međunarodno finansiranje zaštite klime na šest milijardi evra.
On smatra da je sastav Saveta bezbednosti, koji ima pet stalnih članica, SAD, Rusiju, Kinu, Francusku i Veliku Britaniju – zastareo.
„Afrika zaslužuje veću težinu, isto kao i Azija i Latinska Amerika“, rekao je Šolc.
„Saglasnost Rusije i SAD o potrebi proširenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija novim stalnim članicama pokazuje da se i Amerikanci vraćaju poštovanju Povelje UN. Samo otvaranje debate pokazuje da je postignut konsenzus velikih o očuvanju svetskog poretka baziranog na Povelji UN-a“, smatra diplomata Zoran Milivojević.
Kako do reforme?
Nemački kancelar je indirektno poručujući da bi trebalo uskratiti pravo veta da se ta reforma spreči.
„Na kraju krajeva, u rukama Generalne skupštine je da odluči o reformi Saveta bezbednosti“, rekao je on u govoru u Njujorku na 78. Generanoj skupštin Ujedninjenih nacija.
Prethodno se, uoči svog govora pred Generalnom skupštinom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski založio za to da se Rusija isključi iz Saveta bezbednosti.
Nemačka, zajedno sa Indijom, Brazilom i Japanom, teži da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti, i to u okviru takozvane grupe G4.
Šolc je naglasio da niko ne bi trebalo da se protivi reformi Saveta bezbednosti. Ako postoji saglasnost da je državama na južnoj hemisferi potrebna da budu više zastupljene, onda bi, kaže, trebalo pregovarati o različitim opcijama.
„Nijedna zemlja ne bi trebalo da svojim maksimalističkim zahtevima blokira takve otvorene pregovore“, rekao je nemački kancelar.
Ta izjava Šolca odnosi se na poziciju dve stalne članice, Rusije i Kine, koje teoretski mogu da ulože veto na svaku promenu u sastavu Saveta bezbednost. Njegova reforma je zato već decenijama blokirana.
Italiji se ne sviđa američki predlog
O potrebi da se reformiše Savet bezbednostu UN-a, govorio i je Generalni sekretar UN Antonio Guteres.
On je istakao da sama multipolarnost ne može da garantuje mir.
„Multipolarnom svetu su potrebne jake i efikasne multilateralne institucije“, rekao je Guteres, navodeći da je zbog toga potrebna reforma Saveta bezbednosti UN i ostalih međunarodnih institucija da bi mogle uspešno da rešavaju savremene probleme.
Predlog SAD u vezi sa reformom Saveta bezbednosti UN tako što bi to telo bilo prošireno ulaskom šest stalnih članica bez prava veta za Italiju nije prihvatljiv, izjavio jeitalijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.
On je rekao da se brojne druge zemlje slažu sa Rimom da nove članice treba da se određuju po principu rotacije, a ne da postanu nove stalne članice pored Kine, Francuske, Rusije, Velike Britanije i SAD.
„Proširenje je u redu, ali uz rotacije. Debata je otvorena, ali imamo drugačiji predlog “, rekao je Tajani.
B.G./DW/Sputnjik/Politika
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Godišnjica studentskih blokada u Beogradu obeležena je protestnom šetnjom, odavanjem pošte stradalima i simboličnim zaustavljanjima na mestima koja su obeležila proteklu godinu studentskog otpora
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Vlada je pokrenula izradu plana koji obuhvata prostor Avala Filma, Kinoteke i RTS-a. Iz inicijative Beograd ostaje upozoravaju da je reč o pokušaju legalizacije investitorske gradnje u jednom od ključnih zelenih pojaseva Beograda
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
