Foto: Johanna Geron, Pool via AP
Finska i Švedska su danas zvanično u sedištu NATO-a u Briselu zatražile prijem u Alijansu i formalno napustile politiku neutralnosti. Uprkos negodovanju Turske, procedura se smatra formalnošću. NATO tako izbija na granicu sa Rusijom.
„Ovo je istorijski trenutak“, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na kratkoj svečanosti sa švedskim i finskim predstavnicima. „Toplo pozdravljam zahteve Finske i Švedske da se priključe NATO-u. Vi ste naši najbliži partneri i vaše članstvo će ojačati zajedničku bezbednost“, poručio je Stoltenberg.
Očekuje se da će za ratifikaciju u parlamentima svih 30 članica alijanse biti potrebno oko godinu dana. Turska je saopštila da ima rezerve što se tiče prijema Finske i Švedske u NATO zato što su pružile utočište “kurdskim teroristima”, ali je Stoltenberg danas rekao da taj problem može biti rešen. Odluka o prijemu novice članica mora da bude jednoglasna.
Ulaskom Švedske i Finske u NATO Moskva će doživeti još jedan težak poraz – najvažnije opravdanje za napad na Ukrajinu bilo je sprečavanje da se ta zemlja uvuče u NATO, čime bi Alijansa došla na samu rusku granicu. Sada NATO ipak dolazi na granice Rusije, i to bez ispaljenog metka. A svet je time još jedan korak bliže potencijalnom direktnom sukobu Alijanse i Rusije, samim tim i globalnoj katastrofi.
Moskva, bar za sada, naizgled uzdržano reaguje na tektonsku promenu koju donosi ulazak u NATO dve do sada neutralne skandinavske zemlje, od kojih je jedna njen prvi sused (finsko-ruska granica dugačka je oko 1300 kilometara), ali je upozorila da će to dovesti do militarizacije regiona i da će odgovoriti ukoliko NATO postavi nuklearno oružje ili dodatnu vojnu infrastrukturu u blizini njene granice.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Opozicija u Boru upozorava na kupovinu glasova, upis novih birača i razne vrste pritiska pred lokalne izbore 29. marta. Režim Aleksandra Vučića čini sve da SNS sačuva vlast
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
U samo nekoliko dana studenti su uhapšeni u Novom Pazaru, u Aranđelovcu su im izbušene gume i otete im donacije, a pretučeni cu i učenici Valjevske gimanzije. Režim pred lokalne izbire pokreće novi talas nasilja
U Novom Pazaru je protest zbog hapšenja dvojice studenata na treći dan Ramazanskog bajrama, zbog navodnog rušenja ustavnog poretka
Mediji javljaju da su privedena tri studenta DUNP-a navodno zbog "kršenja Ustava", kako su saopštile njihove kolege
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
