Profesor Ignjatović: Na nadstrešnici bilo nekog novog opterećenja

Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Ivan Ignjatović izjavio je da je, na osnovu slika sa mesta tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, očigledno da je na nadstrešnici koja se urušila bilo „neko novo opterećenje“ u odnosu na stanje pre rekonstrukcije stanične zgrade, a izostala je provera nosivosti.

„Železnička stanica spada u grupu objekata sa specifičnim i nestandardnim sistemima što je zahtevalo pregled svakih pet godina. Trebalo bi videti da li ga je bilo, da ne ocenjujemo unapred, a ako nije, sasvim je logično da se za objekat star 60 godina a koji je predviđen za rekonstrukciju, pre toga uradi osnovni tehnički pregled i ocena stanja, naveo je Ignjatović za Demostat.

Ignjatović je ukazao da je to uobičajena procedura bez obzira na to da li se rade konstrukcijske ili nekonstrukcijske izmene kakve su ovde navodno rađene.

„Ne prejudiciram ništa, ali na osnovu slika očigledno je da je na toj nadstrešnici bilo nekih novih elemenata i staklenih panela u odnosu na stanje pre rekonstrukcije“, ocenio je Ignjatović.

Provere rade isključivo građevinski inženjeri sa licencom

On je napomenuo da je bila obaveza uraditi proveru nosivosti postojeće konstrukcije, što podrazumeva ocenu stanja svega što je vezano za nju – od ploče, greda i zatega, do veza između zatega i krovne konstrukcije.

„Da je to urađeno, verovatno ne bi do ovoga došlo“, naveo je Ignjatović.

On je istakao da tu vrstu provere rade isključivo građevinski inženjeri sa licencom za konstrukcije.

Ukoliko je to potpisao neko drugi, naveo je Ignjatović, to predstavlja „delovanje van nadležnosti u sistemu izrade tehničke dokumentacije“.

Ignjatović je naveo da je imao uvid u idejni projekat rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu i dodao  da u njemu nema te nadstrešnice.

„Ono što je gledao građevnski inženjer kontruktivac je sama fasada na kojoj su menjali neke nosače, horizontalne elemente ali posle toga ide projekat za građevinsku dozvolu, koji nisam video ali sigurno je da postoji. Da li su u tom trenutku ušle u igru izmene na nadstrešnici, ne znam. Moguće je da nisu jer se u praksi često dešava da se sve što je škakljivo ostavi za posle dobijanja građevinske dozvole. A kad dobijete građevinsku dozvolu, to znači da je objekat prošao tehničku kontrolu, nakon toga se radi izvođački projekat ali tu nema više nikakve kontrole, samo je pitanje ko će da potpiše“, naveo je Ignjatović.

Zahtevi Građevinskog fakulteta

On je rekao da je Građevinski fakultet stalno zahtevao da se uvede tehnička kontrola projekta za izvođenje, ali da ih niko nije slušao.

„Tražila se samo brzina, dok o faktoru uštede priča počinje već na nivou idejnog projekta. Gleda se kako smanjiti dimenzije elementa, količinu armature, konačnu cenu. Međutim, na pitanje kako je uprkos tome, svaki naredni projekat sve skuplji, da se cena izgrađenih kvadrata i kilometara višestruko uvećava i prevazilazi slične ili komplikovanije građevine u zemljama iz okruženja – odgovor je da to izlazi iz domena građevinsrstva kao struke“, rekao je Ignjatović.

Prema njegovom mišljenju, u građevinskoj struci već godinama „preko svake mere i granice eksploatisana dva zahteva: brzina i ušteda“.

Ignjatović je naveo da se za sitan novac potpisuje sve i svašta, a sistem kontrole i licenci obesmišljen je jer niko ni za šta nije odgovarao iako je bilo osnova za to.

„Sve izmene zakona o planiranju i izgradnji unazad 10-15 godina principijelno su urađene da bi se ubrzala izdavanja građevinske dozvole. To je sjajno za jednu atmosferu ‘ajmo, radimo’, ali postoji i izreka da što je brzo to je kuso“, dodao je on.

U praksi, kako je naveo, investitor zatraži da mu se napravi projekat za građevinsku dozvolu po principu „moram da je dobijem”.