Bosna i Hercegovina se nalazi na svojevrsnoj raskrsnici opstanka. Da li će postati pokojnik ili pukovnik
Da li će presuda entitetskom predsjedniku značiti kraj države Bosne i Hercegovine, kao što je Milorad Dodik najavljivao uoči njenog izricanja? Da li će se pravosudne i policijske institucije izdići iznad političkih interesa i služenja onima koji su ih na ta mjesta doveli – političkim strankama – i napokon postati profesionalci? Da li će i kako Republika Srpska proglasiti nezavisnost ili ostati unutar Bosne i Hercegovine, te povesti „konstruktivan i otvoren dijalog“ sa ostalim partnerima u državi, pitanja su koja zaokupljaju ne samo bosanskohercegovačku, već i svjetsku javnost.
I malo ko zna odgovor na njih, čini se, čak ni oni koji su „dosegnuli crvenu liniju“ i krenuli na put sa kojeg se više ne mogu vratiti nazad.
Iako ne treba ostati u frazi „da je ovo najveća kriza u BiH nakon Dejtona“, sigurno je da više ništa neće biti kao prije. Bezbjedonosne agencije uvjeravaju građane da je situacija stabilna, sigurna i da nemaju razloga za brigu, što u ovoj situaciji zvuči prilično neuvjerljivo, posebno ako se zna da su direktori pojedinih agencija partijski vojnici, a da su neki u bijegu u susjednim državama jer su zloupotrijebili položaj.
Kako privoleti Dodika da bude priveden
I tu je i najveća greška u Krivičnom zakoniku BiH, jer svaki osumnjičeni mora biti saslušan. Otuda je i najveća briga kako, pošto je odbio da prihvati poziv Tužilaštva, privesti Milorada Dodika na saslušanje.
Dodikov pravni tim savjetuje tužiocima da posvete pažnju činjenici da Nijemac Kristijan Šmit nije potvrđen u Savjetu bezbjednosti UN-a. Međutim, iako su zvaničnici Republike Srpske mislili da će ovim postupcima zatvoriti Kancelariju Visokog predstavnika, Šmit nikad nije bio jači. Podršku je dobio od svih relevantnih međunarodnih institucija i velikih sila.
Milorad Dodik se nije odazvao Tužilaštvu BiH na saslušanje zbog „napada na ustavni poredak“. Nakon što je pred kamerama pokazivao poziv, kasnije je tvrdio da isti nije dobio.
Kako god, Tužilaštvo BiH izdalo je naredbu da se privedu Dodik, Višković i Stevandić radi saslušanja. U privođenju bi trebalo da učestvuje Sudska policija BiH, uz asistenciju MUP-a Republike Srpske i SIPE, državne policijske agencije. Vruć krompir je u rukama pripadnika ovih agencija, MUP je u gotovo bezizlaznoj situaciji, a nije lako ni direktoru SIPE, Dodikovom čovjeku.
Niko ne može da hapsi čelnike RS
Stav političkog vrha entiteta je da „ niko neće i ne može hapsiti državno rukovodstvo Republike Srpske“, a logika je da ovaj entitet ne „vrši nikakav napad na ustavni poredak, već naprotiv, donosi odluke na koje prema Ustavu BiH i Republike Srpske ima pravo“. Uz istovremeno pisanje novog Ustava, kojim se Republici Srpskoj daje pravo na „samoopredjeljenje“, udruživanje sa vojnim savezima drugih država, sopstvena vojska.
Prema sadašnjem rasporedu karata, prednosti su na strani države BiH. Međunarodna podrška je gotovo jednoglasna, uz izuzetak Srbije, Hrvatske, Mađarske i Rusije, te nadu da će Trump svladati „duboku državu i recidive Bajdenove administracije“ i stati na stranu bosanskohercegovačkih Srba.
Podsjećanja radi, kroz reformu oružanih snaga, sporazumom je utvrđeno da su te snage u BiH jedino neoborive, što je jedna od garancija, iako slabašna, njenog opstanka. Tako da je teško očekivati da u tridesetoj godini obljetnice BiH ona doživi raspad, makar oni koji su krenuli u njeno rasturanje to radili pod plaštom borbe za mir, stabilnost i garanciju sigurnosti.
Zveckanje ovakvim zakonima, negiranje državnih pravosudnih institucija, ali ne svih, zatezanje omče oko vrata, sve su samo ne to u šta građane uvjeravaju njihove vođe.
Jedan službenik srpskog državnog preduzeća namenske industrije navodno je stradao na ulici u Moskvi pre mesec dana. Srpske službe od ruskih zasad nisu dobile nikakve informacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će lično podneti krivične prijave protiv svih koji su učestvovali „u hajci za uništenje“ investicije u Generalštab. Istakao da su Srbi majstori „propuštenih prilika“ i pomenuo komšiju i crkavanje krave
Govoreći o Ćacilendu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će lično pokušati da zamoli okupljene da se povuku i oslobode saobraćajnice, uz napomenu da nije siguran da li će njegov apel biti prihvaćen
Leks specijalis ostaje na snazi, što znači da režim ništa ne sprečava da umesto Džareda Kušnera pronađe drugog investitora i sruši Generalštab. Da li će leks specijalis za Generalštab poslužiti kao što je poslužio Leks Tenis, koji je odabranim investitorima omogućio unosne zakupe poljoprivrednog zemljišta
Tužiteljka u penziji Bojana Paunović u razgovoru za „Vreme" objašnjava koje pravne korake bi Više javno tužilaštvo trebalo da preduzme nakon što je snimak Pavla Bihalija dospeo u javnost, u kome je naveo da mu je prihvatljivije „biti ker nego da završi u zatvoru“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
