Foto: AP Photo/Fatima Shbair
Izrael nije zvanično potvrdio da će primirje sa Hamasom biti produženo na još dva dana iako su zvaničnici Katara, SAD-a i UN-a pozdravili odluku o produženju primirja
Posle četiri dana primirja iz zatočeništva je pušteno 50 Izraelaca koje je Hamas oteo 7. oktobra. U zamenu za njih Izrael je pustio 150 Palestinaca koje je držao u zatvoru. Svi oslobođeni u razmeni su uglavnom žene i deca.
Očekuje se da Izrael potvrdi produženje primirja za još dva dana, za šta Katar i SAD tvrde da je dogovoreno. U zatočeništvu Hamas pored muškaraca i žena drži još devetoro izraelske dece.
Izrael nije zvanično potvrdio da će primirje sa Hamasom biti produženo na još dva dana iako su zvaničnici Katara, SAD-a i UN-a pozdravili odluku o produženju primirja.
Hamas je saopštio da će tokom dvodnevnog primirja pustiti još 20 talaca koje je iz Izraela oteo 7. oktobra.
Četvrtog dana primirja u Pojas Gaze je ušlo 200 kamiona pomoći i 4 cisterne sa gorivom, ali iz agencija UN koje distribuiraju pomoć kažu da nedovoljno pomoći stiže na sever Gaze koja je pretrpela najveća razaranja u ratu koji traje više od 50 dana.
Situaciju u Pojasu Gaze dodatno otežavaju kiša i loše vreme, a veliki broj civila skloništa traži među ruševinama porušenih zgrada.
Blinken na Bliskom Istoku
Američki državni sekretar Antoni Blinken posetiće Izrael, Zapadnu obalu i Ujedinjene Arapske Emirate tokom ove nedelje, rekao jevisoki zvaničnik Stejt departmenta, kako bi izvršio pritisak na više humanitarne pomoći u Gazi i pomogao da se osigura oslobađanje svih talaca koje je zarobio Hamas.
„Sekretar će naglasiti potrebu da se održi povećan priliv humanitarne pomoći u Gazu, obezbedi oslobađanje svih talaca i poboljša zaštita civila u Gazi“, rekao je za Rojters visoki zvaničnik Stejt departmenta, koji je želeo da ostane anoniman.
Blinken će takođe razgovarati sa partnerima u regionu o principima Vašingtona za budućnost Gaze i potrebi za nezavisnom palestinskom državom, rekao je zvaničnik. On će takođe prisustvovati klimatskom samitu UN COP28 u Dubaiju.
Rešenje dve države
Rešenje dve države bilo bi odgovor na palestinsko-izraelski sukob, dogovorili su se zvaničnici arapskih država i Evropske unije na sastanku u Barseloni u Španiji u ponedeljak. Rekli su da bi palestinska uprava, a ne Hamas, trebalo da vlada Gazom.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je tokom sastanka u Barseloni da su se sve članice EU i skoro svi prisutni složili da je potrebno rešenje sa dve države.
„Palestinske vlasti moraju da održe izbore i poboljšaju upravljanje, ali to je jedino održivo rešenje za buduće vladnje Gazom da bi se izbegao vakuum u vlasti“, rekao je Borelj.
Jordanski ministar spoljnih poslova Ajman Safadi rekao je da palestinski narod treba da odluči ko će da ih vodi i da svaki razgovor o upravljanju Gazom nakon sukoba treba da se fokusira na Zapadnu obalu i Gazu kao jedan entitet.
Rešenje sa dve države predviđa državu za Palestince na Zapadnoj obali i Pojasu Gaze uz Izrael. Palestinski ministar spoljnih poslova Rijad al Maliki rekao je da palestinske vlasti, koje su izgubile kontrolu nad pojasom Gaze u borbi za vlast sa Hamasom 2007. godine, nemaju potrebu da se vraćaju u Gazu.
„Bili smo pristuni tamo sve vreme. Imamo 60.000 ljudi koji tamo rade javne poslove“, naveo je on.
Trojica zvaničnika govorila su na kraju sastanka Unije za Mediteran, grupe 43 evropskih, severnoafričkih i bliskoistočnih zemalja. Izrael nije prisustvovao samitu.
B.G./RTS/Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Danas je, uz pomoć Katara kao i prvi put, produžen prekid vatre između Hamasa i Izraela do četvrtka u sedam sati po lokalnom vremenu
