Foto: Rešetka
Radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, nedavno uspostavio divlju deponiju. Ovo je jedan od aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek na svakom koraku
Međunarodni dan Zemlje slavi se svakog 22. aprila.
Datum koji su odabrale Ujedinjene nacije u čast naše planete podsetnik je na događaje od 22. aprila 1970. godine, kad je 20 miliona ljudi izašlo na ulice gradova u Sjedinjenim Američkim Državama da bi protestovalo zbog štete koju životnoj sredini nanose ljudske aktivnosti.
Aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek, ima na svakom koraku.
Ovih dana u Prokuplju, osvanula je deponija kraj gradskog bazena, a utvrdiće se da li ju je napravilo preduzeće „Demetra RB“, preduzeće koje između ostalog i čisti grad. Kako je juče objavio portal „Rešetka“, radnike ovog preduzeća je nakon prijave građana, sprečila policija da tu, već formiranoj gomili, dodaju i šut iz kamiona.
Tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut. Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Portal navodi da je „Demetra RB“ beogradsko privatno preduzeće koje je od nekadašnjeg Javno komunalnog preduzeća „Hammeum“ koje je rasparčano, preuzelo najprofitabilnije delatnosti, kao što je parking servis. Oni se bave gradskim zelenilom, te je i to delatnost koju obavljaju i u Prokuplju, kao i čišćenjem i održavanjem gradskih površina. Za svoje usluge dobijaju i subvencije iz budžeta Grada Prokuplja.
Na deponiji je bačeno granje od isečenog zelenila i drugi otpad.
Rešetka navodi da u čitavom Prokuplju ne postoji prostor na kojem je dozvoljeno da se izbacuje šut i otpad ovog tipa, kao i da će inspekcija u ponedeljak ispitati slučaj.
„Ono na čemu moramo raditi da bismo sačuvali planetu je čovek“, kazala je danas FoNet-u Aleksandra Ugarković predstavnica Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF.
Podsetila je da se planeta Zemlja suočava sa brojnim problemima počev od globalnog zagađenja, klimatskih promena, laganog gubitka brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali su njen najveći problem ljudi
„Treba promeniti svest o tome da je krajnje vreme da ozbiljno počnemo da radimo pojedinačno, ali i kao delovi sistema poput države, korporacije, udruženja građana, a zatim da preduzmemo konkretne akcije kako bismo zaštitili živi i neživi svet“, rekla je Ugarković.
S.Ć./Rešetka/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
