Foto: Rešetka
Radnike preduzeća „Demetra RB“ koje čisti grad policija je sprečila da bace otpad u centru grada, na mestu gde je neko, moguće baš to preduzeće, nedavno uspostavio divlju deponiju. Ovo je jedan od aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek na svakom koraku
Međunarodni dan Zemlje slavi se svakog 22. aprila.
Datum koji su odabrale Ujedinjene nacije u čast naše planete podsetnik je na događaje od 22. aprila 1970. godine, kad je 20 miliona ljudi izašlo na ulice gradova u Sjedinjenim Američkim Državama da bi protestovalo zbog štete koju životnoj sredini nanose ljudske aktivnosti.
Aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek, ima na svakom koraku.
Ovih dana u Prokuplju, osvanula je deponija kraj gradskog bazena, a utvrdiće se da li ju je napravilo preduzeće „Demetra RB“, preduzeće koje između ostalog i čisti grad. Kako je juče objavio portal „Rešetka“, radnike ovog preduzeća je nakon prijave građana, sprečila policija da tu, već formiranoj gomili, dodaju i šut iz kamiona.
Tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut. Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Portal navodi da je „Demetra RB“ beogradsko privatno preduzeće koje je od nekadašnjeg Javno komunalnog preduzeća „Hammeum“ koje je rasparčano, preuzelo najprofitabilnije delatnosti, kao što je parking servis. Oni se bave gradskim zelenilom, te je i to delatnost koju obavljaju i u Prokuplju, kao i čišćenjem i održavanjem gradskih površina. Za svoje usluge dobijaju i subvencije iz budžeta Grada Prokuplja.
Na deponiji je bačeno granje od isečenog zelenila i drugi otpad.
Rešetka navodi da u čitavom Prokuplju ne postoji prostor na kojem je dozvoljeno da se izbacuje šut i otpad ovog tipa, kao i da će inspekcija u ponedeljak ispitati slučaj.
„Ono na čemu moramo raditi da bismo sačuvali planetu je čovek“, kazala je danas FoNet-u Aleksandra Ugarković predstavnica Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF.
Podsetila je da se planeta Zemlja suočava sa brojnim problemima počev od globalnog zagađenja, klimatskih promena, laganog gubitka brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali su njen najveći problem ljudi
„Treba promeniti svest o tome da je krajnje vreme da ozbiljno počnemo da radimo pojedinačno, ali i kao delovi sistema poput države, korporacije, udruženja građana, a zatim da preduzmemo konkretne akcije kako bismo zaštitili živi i neživi svet“, rekla je Ugarković.
S.Ć./Rešetka/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Iako su evropski zvaničnici danima upozoravali da bi Srbija mogla da oseti posledice Vučićevog odlaska u Moskvu 9. maja, ministar spoljnh poslova Marko Đurić kaže da „neće biti prekida EU integracija niti sankcija“
Posle Novog Sada, Kragujevca, Niša, Beograda i Novog Pazara, studenati okupljenih oko inicijative „Studenti u blokadi“ organizovali su protest u Loznici pod nazivom „Marš na Drinu“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Kremlju sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom
Bager koji zatrpava gume na trasi novog autoputa, izazvao je brojne reakcije. Izvođač radova kaže da je u pitanju neodgovornost pojedinca
Profesorka Marija Vasić, uhapšena aktivistkinja novosadskog Pokreta slobodnih građana, najavila je da će započeti štrajk glađu ako ona i još petoro uhapšenih ne budu pušteni iz pritvora
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Nema više studenti napred, a mi za njima. Sad smo svi u istom sosu: isterali smo zver na čistinu. Znamo kako dalje ide
Studentski zahtev za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora
Istorijska šansa Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
